Denver Nagetsi prošli su u polufinale Zapada tako što su sa ukupnih 4-2 savladali Portland. Denver je tako treću godinu zaredom došao do polufinala Zapada a vidjećemo mogu li ponoviti prošlogodišnje finale.

Denver je u ovu seriju ušao poprilično ''osakaćen''. Marej radi pokidanih ligamenata davno završio sezonu, povrede Bartona i Dožira koji su propustili cijelu seriju radi povreda. Sa tri povrede u bekovskoj liniji, opcije na tim pozicijama bile su svedene na minimum.

S obzirom na sve to, jasno je bilo da sve zavisi od toga kako će Nikola Jokić igrati. I inače bi od njega najviše zavisilo ali sada pogotovo jer zaista je morao povući i za sebe ali dobrim dijelom i preko toga kako bi nadoknadio ono što je izgubljeno izostankom pa prije svih Mareja.

Od početka serije Jokić je igrao maestralno. Portland jeste uspio gotovo kroz cijelu seriju da mu asistencije svede na minimum (4,6 kroz seriju) ali je to možda čak bila greška Stotsa i ekipe. S obzirom na izostanke, bilo bi negdje čak logičnije da su udvajali Jokića pa po cijenu da ih dobije ostatak Denvera. Jer ruku na srce, sem Portera malo ko ima potencijal za veliki broj poena u kontinuitetu. Međutim, Jokića nisu mnogo udvajali.

Pogotovo u prve tri utakmice nisu imali rešenja za Jokića koji se poigravao sa Portlandom. Stots takođe nije radio najbolji posao. Naime, Nurkića je u prve tri utakmice koristio i kada je niža petorka Denvera na terenu. To bi dovodilo do problema sa faulovima za Nurkića a onda bi Stots bio prisiljen da stavi Kantera na Jokića. Jokić je to koristio do maksimuma i poigravao se sa Kanterom.

U četvrtoj utakmici Stots je promijenio neke stvari. Odlučio je izjednačiti minute Nurkića i Jokića i to je dalo rezultata. Da se razumijemo, Jokić kad je u elementu nemoguće ga je čuvati. Ali ono malo odbrane što se može odigrati, jedino u Portlandu može odigrati Nurkić. Ta četvrta utakmica bila je generalno najgora za Denver u seriji a Stots je sa istom taktikom nastavio i u naredne dvije utakmice.

Međutim, problem je bio što je opet u nekom momentu Nurkić ispao radi faulova. Nije tada Stots stavljao Kantera nego je pokušao sa Kovingtonom čuvati Jokića. To je izgledalo tako da Jokić može uraditi šta hoće. Kovington jeste dobar defanzivac ali više sa strane pomoći. Kada Jokić primi loptu okrenut leđima ka košu, Kovington nema mnogo šansi. Možda bi čak više uradio Entoni ali se Stots nije odlučio za njega.

Na kraju je Jokić odigrao gotovo pa perfektnu seriju. Imao je 33 poena a u seriji je bio na famoznih 50-40-90. Šutirao je iz igre 52%, trojke 41% a bacanja skoro 92%. Uz to, imao je 10,5 skokova i 4,6 asistencija. Kao što je već rečeno, Portland mu je u određenoj mjeri oduzeo asistencije ali je i tih asistencija bilo kad je bilo najpotrebnije. Recimo, u produžecima pete utakmice, Jokić je imao pet asistencija. Takođe, i u šestoj utakmici je imao asistenciju za Gordonovu trojku kojom je sve bilo riješeno. I u trećem meču asistirao je za neke bitne Riversove trojke. Tako da, jeste smanjen broj asistencija Jokića kroz seriju ali to nije pokazatelj pravog stanja s obzirom da je asistirao pa gotovo kad god bi se mečevi lomili.

Pored sjajnog Jokića, još jedan čovjek je mnogo zaslužan za prolaz Denvera. Naravno, riječ je o treneru Majku Melounu. Meloun je dugo vremena važio za trenera u koga se sumnja ali je prošlogodišnjim plej ofom pokazao o kakvom se stručnjaku radi. A isto to je pokazao i u ovoj seriji gdje je potpuno nadigrao Stotsa.

Iako je rotacija Denvera bila skraćena, Meloun je radio sjajan posao. Vrtio je prave rotacije i kad bi vidio da je neko van ritma, vadio bi ga iz igre. Recimo, u šestom meču Porter je sjajno krenuo ali je stao u nastavku. Ušao je u seriju grešaka u 4/4 pa je Meloun dao povjerenje Grinu i igrao poslednjih par minuta bez Portera. Ispostavilo se na kraju da je to bila sjajna odluka.

Iako je Lilard radio čuda u većem dijelu serije, Meloun je pokušavao da mu oteža posao. Na momente su i Gordon i Kampaco radili dobar posao ali prosto Lilard je igrao nenormalno u pojedinim momentima i realno za neke stvari odbrana ne postoji.

Takođe, Meloun je imao osjećaj kako rasporediti minute. Nije to radio šablonski (za razliku od Stotsa) nego je minutaža nekim igračima zavisila od toga kako igra. Kada bi Kampaco radio dobar posao, on bi igrao više a kada bi Moris bio u elementu, njemu bi dao više prostora. Grinu i Porteru nije u toj mjeri dijelio minute ali je znao dati Grinu više prostora u završnici ako uvidi da je Porter van ritma.

Treba reći da je i svaki od igrača dao neki svoj doprinos. Porter je većinu serije napadački bio dobar ali znamo koliko se on defanzivno muči. Kampaco je u pojedinim momentima radio sjajne stvari na oba kraja parketa. Monte Moris dao je 50 poena u poslednja dva meča i bio je pravi X faktor u ovoj seriji za Denver. Grin je radio rudarski posao pa gotovo u svakoj pobjedi Denvera i u svakoj je iščačkao neke bitne skokove i pogodio neke šuteve. Iako je bio dosta otpisan, Ostin Rivers je odradio sjajan posao u ovoj seriji. Trudio se u odbrani bar da oteža posao Lilardu a u napadu je pogodio dosta bitnih šuteva. Posebno je bio sjajan u 4/4 treće utakmice kada je dao 16 poena uz četiri pogođene trojke.

Međutim, bez obzira na prateće osoblje, Denver je prošao dalje radi Jokićeve genijalnosti i sjajnog vođenja serije Majka Melouna. Mnoge ekipe bi se raspale nakon toliko povreda ali ponajviše radi ove dvojice, Denveru se to desilo nije.

Sada im slijedi serija sa Finiksom. Finiks će imati prednost domaćeg terena. Neće biti lako ali bar Denver niko otpisati ne smije. Jer kako otpisati ekipu sa sjajnim trenerom i najboljim igračem u ligi...