Ljiljana Žikić Karađorđević bila je dobrovoljac srpske vojske u toku bombardovanja SR Jugoslavije.

Ljiljana je poginula na braniku otadžbine, a njene riječi i pjesme koje je ostavila u amanet narodu ostaće urezane u srpskoj istoriji kao ožiljak na koži.

Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju. Nažalost, izgubila je život 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić prilikom obavljanja borbenog zadatka, piše "Opanak."

Ljiljana je napisala pjesmu “Braniću Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet”, kojom je opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi.

"Braniću Srbiju i kad budem mrtva

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k’o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati

ni grob mi neće reći da me nema.

Izniknuću svuda gde se miče cveće

gde vazduha ima i gde nema, tamo

za sve ću biti i za šta se ne zna

i za ono kol`ko možemo da znamo.

Stražar ću biti surovi i strašni

tuđin i lopov da stalno plaši

jer Srbin ne može da se zove robom

Srbija tu su svi vekovi naši.

Čuvaću granicu srpske zemlje moje

oprost za grumen neću dati nikom.

Moje će ruke hleb svakom da nude,

al` Srbiju nikad, to je sve što imam!

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,

zbog njih će pogača i otrov da bude.

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k`o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati,

ni grob mi neće reći da me nema!"

Ljiljana je rođena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dijete i tinejdžerka pohađala je muzičku i baletsku školu. Kao djevojčica je bila angažovana u dječijem pozorištu “Jaokim Vujić”. Pobijedila je na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Imala je dva braka i šestoro djece.