Денвер Нагетси прошли су у полуфинале Запада тако што су са укупних 4-2 савладали Портланд. Денвер је тако трећу годину заредом дошао до полуфинала Запада а видјећемо могу ли поновити прошлогодишње финале.
Денвер је у ову серију ушао поприлично ''осакаћен''. Мареј ради покиданих лигамената давно завршио сезону, повреде Бартона и Дожира који су пропустили цијелу серију ради повреда. Са три повреде у бековској линији, опције на тим позицијама биле су сведене на минимум.
С обзиром на све то, јасно је било да све зависи од тога како ће Никола Јокић играти. И иначе би од њега највише зависило али сада поготово јер заиста је морао повући и за себе али добрим дијелом и преко тога како би надокнадио оно што је изгубљено изостанком па прије свих Мареја.
Од почетка серије Јокић је играо маестрално. Портланд јесте успио готово кроз цијелу серију да му асистенције сведе на минимум (4,6 кроз серију) али је то можда чак била грешка Стотса и екипе. С обзиром на изостанке, било би негдје чак логичније да су удвајали Јокића па по цијену да их добије остатак Денвера. Јер руку на срце, сем Портера мало ко има потенцијал за велики број поена у континуитету. Међутим, Јокића нису много удвајали.
Поготово у прве три утакмице нису имали решења за Јокића који се поигравао са Портландом. Стотс такође није радио најбољи посао. Наиме, Нуркића је у прве три утакмице користио и када је нижа петорка Денвера на терену. То би доводило до проблема са фауловима за Нуркића а онда би Стотс био присиљен да стави Кантера на Јокића. Јокић је то користио до максимума и поигравао се са Кантером.
У четвртој утакмици Стотс је промијенио неке ствари. Одлучио је изједначити минуте Нуркића и Јокића и то је дало резултата. Да се разумијемо, Јокић кад је у елементу немогуће га је чувати. Али оно мало одбране што се може одиграти, једино у Портланду може одиграти Нуркић. Та четврта утакмица била је генерално најгора за Денвер у серији а Стотс је са истом тактиком наставио и у наредне двије утакмице.
Међутим, проблем је био што је опет у неком моменту Нуркић испао ради фаулова. Није тада Стотс стављао Кантера него је покушао са Ковингтоном чувати Јокића. То је изгледало тако да Јокић може урадити шта хоће. Ковингтон јесте добар дефанзивац али више са стране помоћи. Када Јокић прими лопту окренут леђима ка кошу, Ковингтон нема много шанси. Можда би чак више урадио Ентони али се Стотс није одлучио за њега.
На крају је Јокић одиграо готово па перфектну серију. Имао је 33 поена а у серији је био на фамозних 50-40-90. Шутирао је из игре 52%, тројке 41% а бацања скоро 92%. Уз то, имао је 10,5 скокова и 4,6 асистенција. Као што је већ речено, Портланд му је у одређеној мјери одузео асистенције али је и тих асистенција било кад је било најпотребније. Рецимо, у продужецима пете утакмице, Јокић је имао пет асистенција. Такође, и у шестој утакмици је имао асистенцију за Гордонову тројку којом је све било ријешено. И у трећем мечу асистирао је за неке битне Риверсове тројке. Тако да, јесте смањен број асистенција Јокића кроз серију али то није показатељ правог стања с обзиром да је асистирао па готово кад год би се мечеви ломили.
Поред сјајног Јокића, још један човјек је много заслужан за пролаз Денвера. Наравно, ријеч је о тренеру Мајку Мелоуну. Мелоун је дуго времена важио за тренера у кога се сумња али је прошлогодишњим плеј офом показао о каквом се стручњаку ради. А исто то је показао и у овој серији гдје је потпуно надиграо Стотса.
Иако је ротација Денвера била скраћена, Мелоун је радио сјајан посао. Вртио је праве ротације и кад би видио да је неко ван ритма, вадио би га из игре. Рецимо, у шестом мечу Портер је сјајно кренуо али је стао у наставку. Ушао је у серију грешака у 4/4 па је Мелоун дао повјерење Грину и играо последњих пар минута без Портера. Испоставило се на крају да је то била сјајна одлука.
Иако је Лилард радио чуда у већем дијелу серије, Мелоун је покушавао да му отежа посао. На моменте су и Гордон и Кампацо радили добар посао али просто Лилард је играо ненормално у појединим моментима и реално за неке ствари одбрана не постоји.
Такође, Мелоун је имао осјећај како распоредити минуте. Није то радио шаблонски (за разлику од Стотса) него је минутажа неким играчима зависила од тога како игра. Када би Кампацо радио добар посао, он би играо више а када би Морис био у елементу, њему би дао више простора. Грину и Портеру није у тој мјери дијелио минуте али је знао дати Грину више простора у завршници ако увиди да је Портер ван ритма.
Треба рећи да је и сваки од играча дао неки свој допринос. Портер је већину серије нападачки био добар али знамо колико се он дефанзивно мучи. Кампацо је у појединим моментима радио сјајне ствари на оба краја паркета. Монте Морис дао је 50 поена у последња два меча и био је прави X фактор у овој серији за Денвер. Грин је радио рударски посао па готово у свакој побједи Денвера и у свакој је ишчачкао неке битне скокове и погодио неке шутеве. Иако је био доста отписан, Остин Риверс је одрадио сјајан посао у овој серији. Трудио се у одбрани бар да отежа посао Лиларду а у нападу је погодио доста битних шутева. Посебно је био сјајан у 4/4 треће утакмице када је дао 16 поена уз четири погођене тројке.
Међутим, без обзира на пратеће особље, Денвер је прошао даље ради Јокићеве генијалности и сјајног вођења серије Мајка Мелоуна. Многе екипе би се распале након толико повреда али понајвише ради ове двојице, Денверу се то десило није.
Сада им слиједи серија са Финиксом. Финикс ће имати предност домаћег терена. Неће бити лако али бар Денвер нико отписати не смије. Јер како отписати екипу са сјајним тренером и најбољим играчем у лиги...
