Na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu danas je održan naučni simpozijum povodom 100 godina od otkrića kvantne mehanike.

Na Elektrotehničkom fakultetu postavljena je i izložba o srpskom fizičaru i matematičaru Milevi Marić Ajnštajn, koju organizuju ova visokoškolska ustanova i Savez inovatora Republike Srpske.

Foto: katera.news

Na simpozijumu su govorili profesori Željko Pržulj, Dejan Gvozdić i Milan Pantić.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Božidar Popović rekao je da je ovaj naučni simpozijum, prvi, ne samo u Republici Srpskoj, nego i u regionu i Evropi.

- Danas obilježavamo 100 godina kvantne mehanike i ponosan sam što se to održava na Elektrotehničkom fakultetu. Za današnji dan smo priredili, zajedno sa Savezom inovatora Republike Srpske, izložbu o našoj Milevi Marić Anštajn, koja je takođe, možda direktno, možda indirektno zaslužna za dijelove ovakve teorije – rekao je Popović.

Prema njegovim riječima, teorija kvantne mehanike je jako interesantna, a profesori koji učestvuju na simpozijumu su rekli nešto više o samoj teoriji kvantne mehanike.

Fizičar Željko Pržulj, profesor je na Elektrotehničkom fakultetu u Istočnom Sarajevu od 1998. godine i predaje dva predmeta, Fiziku materijala i Nanonauke i nanotehnologije. Pržulj je prvi napisao udžbenik iz Nanonauka i nanotehnologija na srpskom jeziku.

Prema njegovim riječima, Ujedinjene nacije su 2025. godinu proglasile međunarodnom godinom kvantnih nauka i kvantnih tehnologija.

- Kvantna mehanika je jedna revolucionarna teorija, koja je radikalno promijenila naše gledanje na stvarnost, na naše poimanje uzročnosti i determinizam. U kvantnoj mehanici čestica može biti i talas, može biti istovremeno i na jednom i na drugom mjestu, dakle ona je srušila klasični pogled na stvarnost – rekao je Pržulj.

Kvantna mehanika je, kako on kaže, temelj moderne fizike i bukvalno je temelj svih modernih tehnologija koje su obilježile 20. vijek.

- Bez kvantne mehanike  nema ni poluprovodnika, ni poluprovodničkih tehnologija, nema ni lasera, nema ni nanootehnologija, nema ni magnetnih memorija, procesora, magnetne rezonance, znači, gdje se god okrenemo kvantna mehanika je teorijski okvir koji objašnjava pojave i procese u mikrosferi – rekao je Pržulj.

Foto: katera.news

Dejan Gvozdić, profeosor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, rekao je da široj javnosti vlada uvjerenje da je kvantna mehanika dosta apstraktna nauka, te da mnogi ne vide korist od nje.

- Kvantna mehanika u današnjem trenutku omogućava da se razviju mnoge tehnološke discipline, u ovom trenutku informaciono-komunikaciono društvo u kome živimo, zasniva se na mnogim dostignućima vezanim za kvantnu mehaniku – rekao je Gvozdić.

Kako kaže Gvozdić, ono što očekuje i vjeruje da će se desiti, jeste da će doći do određene integracije kvantnih računara i vještačke inteligencije, pa ovo što danas vidimo kao vještačku inteligenciju, biće uvertira u čitavu priču.

Redovni profeosor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milan Pantić i gostujući profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu rekao je da je naslov njegovog predavanja „Upoznajmo kvantni svet“.

- Kako to kvantna superpozicija utiče na našu stvarnost? Kvantna fizika donosi mnoštvo toga što mi kažemo misterija paradoksa, čuda. Ona menja našu stvarnost – rekao je Pantić.

  Kako kaže Pantić, kvantna mehanika je „rasturila“ u paramparčad zdrav razum.