Osam drugara, koji su ponudili svoju snagu, mladost i slobodno vrijeme sugrađanima kojima je potrebna pomoć, nije htjelo nikakvu medijsku promociju i samoreklamstvo, ali se za njihovo dobročinstvo pročulo Užicem i sad o njemu valja nadaleko da se zna.

Dušan, Vuk, Stefan, Marko, Dejan, Miloš, Igor i Bojan, stari od 24 do 36 godina, neki od njih porodični ljudi, ovih dana zalaze po užičkim naseljima i cijepaju drva. Ne vodi ih zov dinara, nego dobrota i empatija, za koji su oni dokaz da još postoje u čovjeku.

– Onemoćalim starinama i samohranim majkama besplatno cepamo drva u slobodno vrijeme – piše u oglasu koji prije neki dan dade družina.

I koji je zainteresovao Užičane lošijeg materijalnog stanja, pritisnute godinama, žene bez muške ruke u kući. Cijepali su prije neki dan, cijepali su juče, i sutra će, i opet za vikend.

– Prvo smo počeli da pomažemo našim komšijama, a onda došli da ideju da se ponudimo i drugima koji ne mogu sami, a skupo im da plate radnu snagu. Ne možemo da odgovorimo pozivu u istom trenutku jer imamo svoje poslove, ali trudimo se da dva – tri puta sedmično priteknemo u pomoć. Neki od nas se bave borilačkim sportovima, neki idu u teretanu, ali se ponekog treninga odreknemo da jedan dio energije usmjerimo u korist drugih – priča Bojan za Blic.

Ne smatraju ovi Užičani da je bitno da se zna za njihova prezimena i kako izgledaju, već je dovoljno, kažu, da ljudi kojima treba pomoć budu upućeni da imaju kome da se obrate.

-Nas ne zove neko kome treba da se iscijepa 10-15 kubika, taj koji troši toliku količinu ogreva ima veliku kuću i novac da plati cjepače. Obraćaju nam se ljudi koji za zimu spreme pet – šest kubika i veliki im je izdatak da angažuju radnike – kažu drugari.

Svi koji im se obrate, pričaju oni, u početku su rezervisani jer misle „ako im ljudi besplatno rade makar ih treba nahraniti i napojiti“. Ne da ni to ne traži humana družina, nego odmah stavi do znanja da su hrana i osjveženje njihova briga. Ponese sa sobom sendviče, keks, sok, mada ih domaćice nerijetko počaste slatkišima iz svoje kuhinje.

-Ti ljudi sa nevjericom prime da dolazimo besplatno. Sa suzama nas dočekaju, sa suzama nas isprate. Drago nam je kada vidimo sreću na njihovim licima i shvatimo koliki smo im teret skinuli sa pleća. Njihova radost je vrednija satisfakcija od svakih para, – prenosi Bojan.

Sezona pripreme drva se bliži kraju, još malo i osmorica Užičana će moći da odlože sekire. I da pripreme lopate. Zimus će, poručuju, biti na raspolaganju tamo gdje bude trebalo čistiti sneg.