Peta Betovenova na kalašnjikovu za doček 1996. godine u Srpskom Sarajevu

27.12.2022. 10:44
0
IZVOR: in4s.net

Sveže otkopane humke liče na gnojave čireve koji su popucali na obrazu zemlje.

Kao vrane, žene u crnini, pritisle su blatnjavu zemlju malčice crvenkastu.

Jedna starica pored puta naložila polomljene komade krstača čekajući da, otkopaju njene izginule.

Četvorogodišnja devojčica, umotana babinim šalom, zgrčena između njenih nogu, igra se sa lutkom.

Gacam kroz blato sa patikama. Razvezala mi se pertla i onako blatnjava zapliće mi se između nogu, nalik na mladunče gmaza. Ne mogu da se sagnem.

Na samom kraju groblja ,žena u crnini, promrzlih ispucanih ruku, pušta iz grla polukrik, sličan režanju, smrtonosnom ropcu ranjene zveri:

„Kako ću te ostaviti, kako ću te ostaviti.“

Tu u blizini je i grob novinara Živka Filipovića. Njegova žena nema novca da ga preseli.

Poslednja seoba ovih ilidžanskih Srba sa groblja u Vlakovu košta trista pedeset maraka. A vojnička plata je dvadeset maraka.

Seli se mrtvi Srbi iz Srpskog Sarajeva.

Jedan je imao novca da ponese sa sobom mrtvog oca ali je živu majku ostavio u kući.

Kalauzi mi Željko Pržulj, pisac i ratnik.

„Pucam u nebo. Pade zvijezda. A ja nemam želje. Šteta za zvijezdu. Iza zvijezde koja je pala ostade na nebu rupa kao kad se vadi gnojav zub“ kaže.

Dočekaću novu godinu na Grbavici.

Hodam Grbavicom pored natpisa „Pazi snajper“ koji su počeli da blijede. Ispod. Žica na kojim su bili zastori od ćebadi i platna, nekad jedina zaštita od snajpera, na kojim se mogu videti još samo bedne krpe izrešetane mecima.

Hodam Grbavicom koja se četiri godine, uprkos svakoj logici, održala.

Sanjam kao Sioran o rečima koje bi kao pesnice lomile vilice.

Padao je mrak. Između kontejnera za smeće koje od Dejtona niko ne odnosi, sačekaće Muslimane, lutaju čopori napuštenih pasa. Napušteni ljudi su napustili pse. Zavijanje čopora u noći ličim na jecaje, na krike. Psi zavijaju a učini ti se da zavijaju ljudi. U napuštenom gradu, sablasno tihom, na zgradama još po neki osvetljen prozor.

Ovde ipak ima ljudi.

Nema, kažu, svijetlo je ostavljeno onako.

Žurka na radio Oslobođenju. Radio stanici koju je poklonio Savros, Grk. Grci su njih sedam, osam, i noćas sa nama. Bojana, ja i Dule Despotov smo gosti.

Ostali su u Sarajevu trista godina. Ostale su samo stare Sarajlije.

Tu je i orkestar Grbavica bluz.

Noć uz metaksu i, kako se približavala ponoć postajala je sve zgusnutija, da bi se u ponoć rasprsla u bolan i ni zajednički krik, pomiješan sa pucanjem iz kalašnjikova kroz prozor i eksplozijama bombi.

Klajiću, Kaporu i Crnčeviću u Skadarliju, tad je Kapor živio tamo, javljam se telefonom. Kažem gde sam.

„Lažeš“ ne veruje mi Momo.

„Slušaj poslednji put Grbavica bluz.“

A onda peta betovenova na kalašnjikovu.

Piše: Nebojša Jevrić

Komentari 0
Povezane vijesti
Sutra 31 godina od ubistva dvoje djece i pogibije 16 boraca Sutra 31 godina od ubistva dvoje djece i pogibije 16 boraca
Jevrić: Sarajevski Srbi su najzdravije tkivo Republike Srpske Jevrić: Sarajevski Srbi su najzdravije tkivo Republike Srpske
Književno veče Nebojše Jevrića, srpskog "Hemingveja", u Istočnoj Ilidži (FOTO) Književno veče Nebojše Jevrića, srpskog "Hemingveja", u Istočnoj Ilidži (FOTO)
Najčitanije
  • Donesene izmjene o boračkom dodatku
    6h 6m
    0
  • Reketaši haraju Banjalukom i Sarajevom
    11h 34m
    0
  • Evo koja je država proglašena najboljom za život
    23h 10m
    1
  • Za osumnjičenima u aferi "Tunel" tragali u okolini Jahorine
    7h 24m
    0
  • Pojačane vojne aktivnosti tokom noći u blizini aerodroma
    7h 59m
    0