- Zabrinjavajući je broj od 122 krivične za jedno novo krivično djelo, koje nije do tog trenutka postojalo u našem zakonodavstvu i sa kojim građani zapravo nisu bili upoznati. Kada to znamo, broj od 122 krivične prijave je zaista veliki. Ohrabrujuće je što do sada nemamo nijednu potvrđenu optužnicu. Zastrašujuće je zato što i dalje ne znamo koliki je domet i obim tih normi i nemamo sudsku praksu i tužilačku praksu koji bi mogli da nam kažu šta te odredbe zapravo znače - kaže Jokić.

Govori da su poslata brojna upozorenja vlastima koje su donosile ovaj zakon da su odredbe nejasne, neprecizne i da ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo na koje osobe i situacije se odnose.

- Novinari su sada u još većem strahu i neznanju kada rade svoj posao, jer ne znajući šta te odredbe znače, a gledajući povećavanje broja krivičnih prijava, mogu samo da slute da li se te krivične prijave odnose na njih ili ne. Suština se i ogleda u permanentnom strahu koji se proizvodi i nadi zakonodavca da će ove norme proizvesti autocenzuru. Da će u dilemi nešto objaviti ili ne objaviti ipak odlučiti da ne objave, da će u strahu biti velike oči - objašnjava Jokić.

Glavni urednik portala „Capital“ Siniša Vukelić kaže da je Zakon usvojen bez obzira na protivljenje novinara, ali da ipak nije sve izgubljeno.

- Zakon je usvojen bez obzira na naše protivljenje, ali je naša borba pokazala da kada smo solidarni i kada smo zajedno, ipak nešto možemo postići. Dobili smo mnogo toga, ukinuli su zatvorsku kaznu, smanjili značajno novčane kazne i ukinuli uvredu. To je bitno, mada mislimo da je pogrešno to što je kleveta kriminalizovana i da nam svima visi za vratom. Premda su vlasti najavljivale da se ovaj zakon neće primjenjivati, mi smo znali odmah da je “metak u cijevi” i da je samo pitanje prema kome će se okrenuti -  kaže Vukelić, prenosi “Capital“.

Priča da su novinari, sve vrijeme koje su proveli boreći se protiv kriminalizacije, vidjeli da se sistemski radi na tome da se ograniči sloboda govora.

- Desilo se upravo ono što smo mi upozoravali u našoj borbi i na protestima, da je to postala masovna pojava, da je to postalo nešto što su političari, ali i politički protivnici, suparnici i obični građani počeli obilato koristiti. Da vlast sistemski ograničava slobode vidi se i iz nedavno povučenog Prijedloga zakona o posebnom registru nevladinih organizacija. On jeste na svu sreću povučen, ali postoji mogućnost da će biti vraćen u skupštinsku proceduru i moramo biti na oprezu. Tu je i zakon o medijima o kojem još ništa ne znamo. Samo da postoji neformalna grupa koju je birala vlast i koja predstavlja medijsku zajednicu, što je pogrešno - kaže Vukelić.

Na konferenciji je kolegama predstavljen spot za kampanju “Koja je cijena slobodnog novinarstva” kao i rezultati rada portala „Slobodno“. Urednica portala Andrijana Pisarević kaže da je ovo medij namijenjen novinarima i svim temama koje ih se tiču.

- Snimili smo video spot sa željom da javnosti približimo novinare kao ljude. Da shvate da iza priča i televizijskih priloga zaista stoje ljudi koji rizikuju mnogo toga kada rade svoj posao. Da slobodno novinarstvo nije u fokusu javnosti i da se to ljudi koji rizikuju svoju sigurnost i porodicu. Novinari koji su učestvovali u snimanju poslali su važne poruke javnosti i pokazali sa čime se sve suočavamo zbog posla koji radimo - rekla je Pisarevićeva.