Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice, roditelji Marije i Nikole koji su poginuli kada je NATO projektil raznio autobus u Lužanima, uprkos godinama i lošem zdravlju, skoro svakog dana obilaze grob svoje djece, sumnjajući da će pravda ikada biti zadovoljena.

Putnici koji su 1. maja 1999. krenuli redovnom linijom iz Niša ka Prištini, preko Podujeva, nikada nisu stigli na svoja odredišta.

Bio je to 39. dan NATO agresije, oko 13 časova. Tačan broj poginulih od NATO projektila nikada nije utvrđen, a stradalo je oko petnaestoro djece.

Među njima su bili brat i sestra, 15. godišnja Marija i njen dvije godine stariji brat Nikola, sa svojom babom Smiljanom. Roditelji su ih bili sklonili u Prokuplje, ali su Nikola i Marija odlučili da se vrate, kako bi Nikolin 17. rođendan proslavili sa društvom u Gračanici.

Majka Zorica i poslije 25 godina pamti svaki sekund tog dana.

- Bila je subota, nisam radila. I onda sam samo sa svekrom sedela kući. Radio je bio pušten, slušali smo gde padaju bombe. Samo što sam počela da mesim hleb i da skuvam nešto, odjednom sam čula da na radiju pričaju gde su tog dana padale bombe. Pojačala samo da čujem gde li je sad to lupilo, jer meni se zadrmao prozor, imala sam testo u rukama - sjeća se Zorica.

Dodaje da je čula da je pogođen autobus “Niš ekspresa” koji se kretao iz Niša za Kosovo i da je pogođen  u Lužanu.

- Meni su se samo opustile ruke. Otac mog muža sedeo je tu na fotelji, ja sam samo vrisnula i uzviknula prema njemu: Jao, da li je to moguće? I onda je počelo da me steže u grudima - prisjeća se Zorica.

Navodi da zbog oštećenog telefonskog kabla u Gračanici, tog dana nisu mogli da stupe u kontakt sa rodbinom iz Prokuplja da saznaju da li su Marija i Nikola bili u tom autobusu.

Dragiša tog dana nije bio kod kuće, a kada je došao, od supruge je saznao da su im djeca stradala u autobusu.

Ipak, nadali su se i pokušavali na razne načine da dođu do istine, do tačnih podataka, jer se zbog bombardovanja i oružanog sukoba nije putovalo.

Od rodbine iz Prokuplja, sa kojom su stupili u kontakt nakon više od 24 časa od trenutka nesreće, čuli su da su bila dva autobusa koja su išla istim putem, te da je autobus u kojem su bila njihova djeca skrenuo pored puta, a da je drugi autobus pogođen.

- Onda je zet, sa jednim drugarom koji je bio policajac, sa kojim se družio, otišao u Podujevo. Tamo su se raspitali - rekla je ona.

Nažalost, informacija da je baš pogođen autobus u kome su bili Marija i Nikola sa bakom, bila je tačna.

Otac Dragiša ih je poslije nekoliko dana identifikovao u Prištini. Majku je, kako kaže, prepoznao odmah, a djecu po lančiću i krstiću.

- Marija je imala lanče, to lanče sam ja bio kupio, a sin je imao krstić. Tu su mi i lanče i krstić. I majku sam prepoznao. Svo troje. Eto, žurio je da dođe kući, da proslavi rođendan, nije mogao da izdrži više van Gračanice i kakva ih je sudbina snašla. Umesto da slavi rođendan, on je sahranjen baš tog dana kada je punio 17 godina, 7. maja - priča Dragiša.

Za bračni par Petrović tog dana sve je stalo, svakog dana su sve bolesniji, a žive u strahu da kada njih više ne bude, neće biti nikoga ko će posjećivati grob i brinuti o njemu.

- Živimo silom. Počela je nervoza da vlada. Svakog dana sve više i više. I godine i bolest su pritisle. Sve je teže i teže. Ja sam stalno kod lekara, imam probleme sa želucem, imam kilu - priča Dragiša.

U Gračanici su u počast ubijene djece, dvije ulice dobile naziv po njihovim imenima i nalaze se jedna pored druge.

Svake godine 1. maja, u Gračanici se služi parastos Mariji i Nikoli, a školske drugarice i drugovi, ispred osnovne škole “Kralj Milutin” u Gračanici, prošle godine su 1. maja, postavili u znak sjećanja na njih spomen-ploču.

- I ovoj deci hvala što je njihovo društvo podiglo tu ploču ispred škole. Barem će ta deca mala koja idu tu u školu da se raspitaju ko su i šta su bili Marija i Nikola i šta se desilo sa njima. Bar će neko da ih pominje. Jeste 24 godine prošlo, ali opet ima nešto, ta ploča vredi dosta - u glas kažu Zorica i Dragiša.

Na mjestu teškog zločina u Lužanu, prije dvije godine predsjednik opštine Podujevo otkrio je spomen-ploču u znak sjećanja na stradale u autobusu Niš ekspresa. Na njoj su ispisana imena i prezimena 31 osobe, albanske nacionalnosti, a imena Marije, Nikole, njihove bake i drugih stradalih Srba, nisu navedena. Pod rednim brojem 32 stavljene su tri tačke.