Od svih zemalja na zapadnom Balkanu, BiH ima najlošije projekcije ekonomskog rasta, što je rezultat kako globalne, tako i političke krize unutar same zemlje i blokada velikih investicionih projekata, pogotovo onih u vezi za energetskim sektorom.

Istakao je ovo za "Glas Srpske" profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci Dragan Gligorić, komentarišući najnoviji izvještaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u kome su, između ostalog, objavljene i projekcije ekonomskih kretanja u zemljama zapadnog Balkana.

- Domaća ekonomija, odnosno njen rast, dobrim dijelom je uslovljen i privrednim kretanjima unutar Evropske unije. Ako, recimo, u Njemačkoj stvari ne idu dobro, ni mi kod nas ne možemo očekivati nešto sjajno, jer smo dobrim dijelom uslovljeni privrednim kretanjima u toj zemlji. Nažalost, i politička kriza u BiH i nerazumne političke blokade velikih infrastrukturnih projekata doveli su nas u situaciju da nam ekonomski rast zavisi od potrošnje domaćinstava, a ne od industrijske proizvodnje i novih investicija - rekao je Gligorić.

Smatra i da su nam u ovakvim teškim ekonomskim vremenima više nego ikad potrebne velike investicije, koje bi amortizovale negativne uticaje izvana i pad inostrane potražnje za pojedinim domaćim proizvodima.

Kako je pojasnio, pokretanje pojedinih energetskih projekata značajno bi uticalo na ekonomski rast u BiH. Iako je, kako je dodao, teško praviti takve i slične projekcije, one bi u zemlji kao što je BiH značajno uticale na ekonomski rast, možda i za više od 0,5 odsto.

Na pitanje koliki bi taj rast trebalo da bude, kako bi BiH ne samo normalno egzistirala, već i napredovala i  približila se evropskom standardu, za kojim trenutno kaskamo oko 30 godina, Gligorić odgovara da bi on trebalo da bude veći od stopa rasta unutar Evropske unije.

- Stope ekonomskog rasta u BiH od, recimo, 4,5 odsto možda bi mogle smanjiti tu razliku u standardu i kaskanje za zemljama Evropske unije. Nažalost, kako stvari stoje, daleko smo od toga. Smatram da bismo se možda, a zbog teške situacije unutar Evropske unije, trebali okrenuti drugim tržištima. Ne znam zašto ne bismo pokušali da ostvarimo neku vrste saradnje sa Kinom i budemo dio projekta "Pojas i put". Oni su već pokazali veliko interesovanje za prostor zapadnog Balkana. Politika ne bi trebalo da bude kamen spoticanja za ekonomiju, već njen pokretač - poručio je Gligorić.   

Prema izvještaju EBRD-a, koji je juče objavljen, ekonomski rast BiH bi tokom ove godine trebalo da iznosi oko 2,8 odsto, za 0,2 odsto manje nego što se pretpostavljalo. Kako su saopštili iz ove banke, ovaj rast će biti rezultat, prije svega, potrošnje domaćinstava, dodajući da je evidentan nedostatak infrastrukturnih projekata. Naveli su i da je industrijska proizvodnja u BiH u padu, ali da turizam i trgovina na malo rastu. Kada su u pitanju izgledi rasta za 2025. godinu, stručnjaci iz EBRD-a smatraju da bi on mogao iznositi tri odsto. Poređenja radi, ekonomski privredni rast u BiH iznosio je 2021. čak 7,4 odsto, da bi se tokom 2022. smanjio na oko četiri, a onda i na svega 1,7 odsto tokom 2023. godine.

Srbija

Prema procjenama Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kada je u pitanju region zapadnog Balkana, ekonomski rast će sa 2,5 odsto u 2023. porasti na 3,3 odsto u 2024. godini i na 3,7 odsto u 2025. Najbolje projekcije ima Srbija, koja bi tokom ove godine trebalo da ima ekonomski rast od 3,5 odsto, a naredne oko četiri.

Veljko Zeljković