Од свих земаља на западном Балкану, БиХ има најлошије пројекције економског раста, што је резултат како глобалне, тако и политичке кризе унутар саме земље и блокада великих инвестиционих пројеката, поготово оних у вези за енергетским сектором.

Истакао је ово за "Глас Српске" професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци Драган Глигорић, коментаришући најновији извјештај Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у коме су, између осталог, објављене и пројекције економских кретања у земљама западног Балкана.

- Домаћа економија, односно њен раст, добрим дијелом је условљен и привредним кретањима унутар Европске уније. Ако, рецимо, у Њемачкој ствари не иду добро, ни ми код нас не можемо очекивати нешто сјајно, јер смо добрим дијелом условљени привредним кретањима у тој земљи. Нажалост, и политичка криза у БиХ и неразумне политичке блокаде великих инфраструктурних пројеката довели су нас у ситуацију да нам економски раст зависи од потрошње домаћинстава, а не од индустријске производње и нових инвестиција - рекао је Глигорић.

Сматра и да су нам у оваквим тешким економским временима више него икад потребне велике инвестиције, које би амортизовале негативне утицаје извана и пад иностране потражње за појединим домаћим производима.

Како је појаснио, покретање појединих енергетских пројеката значајно би утицало на економски раст у БиХ. Иако је, како је додао, тешко правити такве и сличне пројекције, оне би у земљи као што је БиХ значајно утицале на економски раст, можда и за више од 0,5 одсто.

На питање колики би тај раст требало да буде, како би БиХ не само нормално егзистирала, већ и напредовала и  приближила се европском стандарду, за којим тренутно каскамо око 30 година, Глигорић одговара да би он требало да буде већи од стопа раста унутар Европске уније.

- Стопе економског раста у БиХ од, рецимо, 4,5 одсто можда би могле смањити ту разлику у стандарду и каскање за земљама Европске уније. Нажалост, како ствари стоје, далеко смо од тога. Сматрам да бисмо се можда, а због тешке ситуације унутар Европске уније, требали окренути другим тржиштима. Не знам зашто не бисмо покушали да остваримо неку врсте сарадње са Кином и будемо дио пројекта "Појас и пут". Они су већ показали велико интересовање за простор западног Балкана. Политика не би требало да буде камен спотицања за економију, већ њен покретач - поручио је Глигорић.   

Према извјештају ЕБРД-а, који је јуче објављен, економски раст БиХ би током ове године требало да износи око 2,8 одсто, за 0,2 одсто мање него што се претпостављало. Како су саопштили из ове банке, овај раст ће бити резултат, прије свега, потрошње домаћинстава, додајући да је евидентан недостатак инфраструктурних пројеката. Навели су и да је индустријска производња у БиХ у паду, али да туризам и трговина на мало расту. Када су у питању изгледи раста за 2025. годину, стручњаци из ЕБРД-а сматрају да би он могао износити три одсто. Поређења ради, економски привредни раст у БиХ износио је 2021. чак 7,4 одсто, да би се током 2022. смањио на око четири, а онда и на свега 1,7 одсто током 2023. године.

Србија

Према процјенама Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), када је у питању регион западног Балкана, економски раст ће са 2,5 одсто у 2023. порасти на 3,3 одсто у 2024. години и на 3,7 одсто у 2025. Најбоље пројекције има Србија, која би током ове године требало да има економски раст од 3,5 одсто, а наредне око четири.

Вељко Зељковић