Да нисам био не бих вјеровао, искусан сам човјек, што каже народ „претурио много тога преко својих леђа“, свашта сам видио и доживио, разним чудима свједочио, али чуду које се десило у недјељу, 24. 3. 2024. године, нисам.

Наиме, тог дана, недјеља-18 часова би заказана трибина Покрета „За правду и ред“ у Културном центру Пале.

Дођох на скуп као гост испред опозицине Еколошке партије Републике Српске, у холу на улазу у салу више ТВ екипа, Вукановић даје изјаву за медије.

Поздравим се са домаћином повјереником „За правду и ред у Палама Сашом Кнежевићем и са Пикетом, кога сретох на улазу.

Уђем у салу, у сали тридесетак људи сједи, мало послије улази и Вукановић. Уђе још тридесетак људи, све заједно са пар новинара и сниматеља.

Трибина поче, лијепо се обрати професор Саша Кнежевић, рече пар писмених реченица, потом најави посланика Грковића.

Овај поче бесједу, после минут-два отворише се врата од сале, улази Недељко Елек, за њим тридесетак дјеце - кажу касније студената. У првом моменту не примијетих да је међу њима и предсједник СО Пале Стајчић.

Проведе их Елек испред бине, распореди у позадину на лијевом крилу сале, Стајчића постави међу њих у средину, па се поврати и сједе у други ред лијевог крила.

Оно мало људи се нађе у чуду, Грковић застаде, па настави мало непримјерено говорећи да их „багра“ неће омести.

Поче ту неко прозивање, Елек устаде, дође на бину, Вукановић устаде, пружи му руку, загрлише се, додуше, више га Елек навуче.

Како дође до тога да Елек сједе за сто, како поче први чин од сат времена Домановићевог „Позоришта у паланци“, односно, како преузе Недељко Елек вођење скупа и поче одговарати на питања ђака Вукановића и пар грађана, то видјех.

Добро што ја видјех, није моје да судим о туђим поступцима, али што дозволише незваном госту да се трибина „За правду и ред“ претвори у још један ријалити шоу дефинитивно чудноватог Вукановића и више него доминантног и супер намазаног Елека, то ми неће бити јасно.

Би ми жао професора Кнежевића. Замислите, трибина „За правду и ред“, дошли грађани да упознају нове људе из покрета, да их питају шта и како радити у заробљеним, опљачканим и пониженим Палама?

Умјесто њихових одговора и порука - трагикомедија, ријеч даје и одговара Елек, до те мјере је то било неприродно да би у једном моменту нека госпођа рекла Елеку да је дошла да пита нешто Вукановића, а да Елек направи своју трибину, па ће доћи да и њега нешто пита.

Елем, први чин „Позоришта у паланци“ траје, стандардних 10-15 Вукановићевих упадица-питања Елеку, познати одговори, чудо траје, чак се до те мјере тај противприродни мождани блуд наставља да као хипнотисани почеше и други из покрета постављати питања чика Недељку.

Чика Недељко одговара, обећава, нуди сарадњу кад ови уђу у општински парламент, ма сто чуда.

У једном моменту се искључујем, одлазим мислима на другу страну, пада ми на памет идеја због које се умало гласно не насмијах због чега би сигурно добио укор од учитеља, све уз поглед презира добрих ђака, па се уздржах, не задуго.

Имам ја често тих „напада“ инспирације, један од њих налијеће кад чика Недељко обећа сарадњу, тада ме „пребаци“, одједном у мом „визионарском“ заносу замишљам како би чика Недељко на крају часа могао промијенити име и постати чика Понедељко.

Јасно га видим како им на крају часа прилази, како их мази по косици, неког и по ћели (модерно вријеме), како им у ово недјељно вече обећава да ће већ од сутра-понедјељка добити замјенска одборничка и директорска мјеста (у подсвијести ми прича по паљанским кулоарима како су им додијали прелетачевић одборници и директори).

Дозвах се, „бацим“ концентрацију на фабулу радње (Радован трећи), оно иста прича, додијало, брате, кува у мени да прећутим овај дуги први чин, да сачекам паузу, можда други чин буде нешто по паланку бољи, али не да ђаво.

Манем Саши да нешто кажем, он клима, као сад ће, али учитељ Недељко са говорнице не престаје, поново се бучно јавим, кад учитељ Неђо рече: „Ево Никола хоће нешто да каже“, даде ми ријеч.

Ја се захвалим на позиву, кажем да сам очекивао да ћу чути нешто о Палама из уста чланова покрета, поменем успут да ће садашња паљанска власт бити замијењена саборном причом и јасном програмском коалицијом са великом већином у парламенту, те да ће послије пар мјесеци нове власти и остали из опозиције (садашње власти) бити уз те позитивне промјене.

Не би право неким, испаде да им узех „банку“, неко негодује, али ја настављам:

- питам Вукановића зашто је четири године против Сабора Републике Српске, зашто не одговори на службену иницијативу зелених Српске

- зашто не оде на Изгоре изнад НП Сутјеска, гдје се на ријеци Јабушници незаконито гради минихидроцентрала, (неки из Гацка то раде), кажем да  сваки дан ту пролази, питам га, зар треба ја са Пала поново да идем да браним НП Сутјеска

Подсјетим га да сам са зеленим једном ушао у НСРС 21. фебруара 2021. године, да је тада усвојена Декларација о заштити ријека Републике Српске, документ са законском снагом у коме у члану 2. стоји да се ставља мораториј на изградњу МХЕ и налаже ревизија свих концесионих дозвола за период 2005-2020 године.

Нагласим да сам ја творац тог документа, да сам био уводничар тачке дневног реда и да је то једина побједа опозиције од 2006 .године у НСРС.

Вукан туц, муц, питам око Сабора, окреће причу на Додика, кажем да ту ни Додик, ни он , ни Лазаревић, ни Бореновић, нити било који предсједник партије није битан, да је приједлог да Сабор организује Црква-Митрополија, оба универзитета, АНУРС и Борачка организација Републике Српске, а да ми из политике морамо да чујемо глас српске памети као глас народа који вапи за слогом и саборношћу, све од страха за опстанак Републике Српске.

Он збуњен, хоће опет о Додику, ја га прекинем, обучем јакну и изађем прије краја првог чина.

До када је трајала комедија „Позориште у паланци“ не знам. Знам да сам ово написао, све да се мало насмијемо, а онда ћу, што рекао Човић, „журно“ да објавим обећани текст о стратешким рјешењима за Сарајевско-романијску регију и Пале, тако да га неки нови „спасиоци“ проуче прије него буду правили трибине у Палама, све ако и ти не буду творци мени омиљеног жанра-КОМЕДИЈЕ, па нам и они приреде још једну позоришну представу у мојој паланци.

Аутор: Никола Лазаревић