Много је ових дана буре изазвала несмотрена изјава градоначелника Љубише Ћосића о Семберцима. То ми је повод да подсјетим моје суграђане и „наше“ политичаре зашто је формирана заједница општина сарајевских Срба - град Српско Сарајево.
Помакли смо се са вијековних огњишта због признања Републике Српске.
Велика је, немјерљива жртва сарајевских Срба била у рату, све у одбрани својих вијековних огњишта. Велика и тиме болна када смо се због признавања Републике Српске у Дејтону морали помаћи из данашњег федералног Сарајева, остављајући нашу земљу, куће и станове и наше гробове да би Алија био „задовољан“, односно, да престане бесмислени грађански рат увезен по трећи пут у 20 вијеку на територију данашње дејтонске БиХ.
Срби Хаџића, Илијаша, Вогошће, Илиџе, Неђарића, Грбавице су изашли са сузама на ледину Сарајевско-романијске регије, носећи, у оним хладним данима почетком 1996. године, са собом само најнужније. Многи и своје гробове.
Моји су тада већином већ били у Палама, или су отишли даље. Да ли памећу или срећом, на вријеме смо се 1992. године евакуисали из Старог града, Новог Сарајева, Добриње...
Нису сви. Ујак Ђорђо, од моје мајке брат из Вогошће, је херојски погинуо спашавајући свог војника. Одликован је Карађорђевом звијездом.
Тетку Десу, очеву сестру, су убили на Цигланама, све да би због станарског права после рата Завод за изградњу града додијелио њен стан неком Алијином аскеру (можда и убици).
Тетак Млађо, муж очеве сестре Драгице, тада стар човјек, првоборац-потпуковник у пензији и његов син Ратко, ожењен муслиманком су шест мјесеци мучени у „Виктор Бубњу“-садашњем Суду БиХ. Разлог је био што су се презивали Каурин.
Нажалост, није се на вријеме евакуисала ни моја родица Нада, љепотица, кћерка од очеве сестре Милене. Остала је сама у блокираном муслиманском дијелу Добриње, а када је коначно изашла, нисам је могао препознати. Била је то стара, сиједа и погурена жена (вјероватно претпостављате њен пакао).
Бојим се да овом причом дирам никад залијечене ране сарајевских Срба. Извињавам се, али оно што кроз овај текст хоћу да поручим јесте од виталног интереса за данашњих 70.000 сарајевских Срба, (за мене истинских хероја) који живе у заједници општина, званој град Источно Сарајево.
Није нас послије рата било само 70.000 хиљада на овој територији града коју чине шест општина. Било нас је много, много више. Нажалост, поред изградње саме институције тадашњег града Српско Сарајево, нисмо се прославили ни образом, ни памећу, ни организацијом, напротив.
- Политика је кроз пљачку, уништавање привреде и неморал отјерала десетине хиљада наше младости, политика је натјерала општину Рогатица да изађе из заједнице града Српско Сарајево.
- Политика нас је довела до тога да смо данас у свих шест општина града Источно Сарајево постали слуге-робови најгорег српског шљама - спреге политике са грађевинском, шумском и правом мафијом, те увозних лобија.
- Политика је од добро замишљене и потребне заједнице општина сарајевских Срба довела до тога да смо данас подијељени на тзв. доњи и горњи дио града.
- Политика је довела до тога да нам је комплетна привреда у доњем дијелу града, у Палама, Сокоцу и Трнову уништена.
- Политика је довела до епске крађе шуме (само на регији шест општина послије рата је преко милијарду КМ вриједности шумских сортимената покрадено од стране политике и шумске мафије).
- Политика је довела до тога да су Јахорину прљавим новцем купили већином мафијаши, да је само Пале у буџету изгубило преко 300 милиона КМ продајом општинског земљишта у бесцијење.
- Политика је довела до тога да се од некад града који је бирао градоначелника већином у Скупштини града (као и у федералном Сарајеву) довела до тога да се градоначелник бира непосредно на изборима, чиме је директно нанијет највећи ударац идеји формирања заједнице општина сарајевских Срба, а то је заједништво и саборност.
- Политика је довела до...
Значи, мало ли је била прича несрећног народа који је у било чему тражио кривца за ово имбецилно стање, него је та подјела свјесно (због гласова) изазвана од стране неодговорних и историјском моменту недораслих локалних политичара, тако да смо морали имати њихове и наше кандиидате за градоначелника.
Та намјерна глупост власти Републике Српске (читај СНСД), све зато што послије рата никад нису могли имати већину у скупштини града Српско Сарајево, тиме и градоначелника, довео до промјене Закона, тиме и до још много већих подјела.
Наиме, „неко“ од њих је сабрао да би на непосредним изборима, њихов кандидат, све уз „поштену логистику“ могао побиједити нашег кандидата и то се десило.
Посљедице живимо ових дана. Не само да је политичка и економска криза, да смо подијељени на доњи и горњи дио града, да спрега политичке и осталих мафија држе све полуге живота и смрти наших и њихових грађана, него нас та нервоза власти због кризе за коју су сами криви доведе до тога да нас њихов нервозни градоначелник посвађа са Семберцима, све због „неспретне“ изјаве о купусарима и шверцерима.
ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА СЕ УСАБОРИМО И ПОДВУЧЕМО ЦРТУ
Што се мене тиче - сад је доста. Свакако ускоро иду тектонске промјене, због тога морам да дјелујем, све као саборан и авангардан човјек који је понудио још 2020. године пројекат РЕГИЈА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО= РЕГИЈЕ АЛПСКИХ ЗЕМАЉА, програм који су прихватили и позиција и опозиција и који су потписали у име коалиције власти кандидат за градоначелника Љубиша Ћосић, а у име опозиције кандидат за градоначелника Мирослав Лучић, са једне стране.
Са друге стране, морам да дјелујем као човјек који увијек на вријеме упозорава на проблеме и нуди рјешења, па стога предлажем сљедеће:
Прво, предлажем скупштинама свих шест општина и скупштини града Источно Сарајево да, чим се конституишу, отворе расправу о мом пројекту РЕГИЈА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО=РЕГИЈЕ АЛПСКИХ ЗЕМАЉА. Да пројекат усвоје и да се формира заједнички тим из свих шест општина за провођење тог мега пројекта-програма који за два четворогодишња циклуса од регије нашег града чини еколошки 100% чисту средину, а економски најразвијенију регију у дејтонској БиХ
Друго, предлажем свим парламентарним партијама из града Источно Сарајево да покрену пред Владом, или у НСРС процедуру промјене изборног Закона по питању непосредног избора градоначелника нашег града, да поново бирамо градоначелника у Скупштини града, овог пута уз подршку најмање 2/3 већине одборника. Све у сврху да добијемо градоначелника који је познат, писмен и признат човјек у народу, градоначелника који ће нас окупљати и којег ћемо сви „послушати“. Све због његове добронамјерне, писмене и саборне приче, приче због које је формиран град сарајевских Срба назван Српско Сарајево.
