Почетком прољећа 1992. године долази до сукоба између муслимана и Срба на простору Мајевице, тузланске котлине, Семберије и шире.

Муслимански екстремисти врше честе нападе на рубне дијелове планине Мајевице. Српски борци на челуса славним командантом Митром Максимовићем ''Мандом'' 10. априла 1992. заузимају релеј Столице, највећи и најзначајнији врх на Мајевици. (Послије ће бити формирана елитна јединица ''Лавови са Мајевице'' или ''Мандини лавови''). Мајевичко ратиште се протеже од мјеста Челић преко репетитора Столице до Теочака, а контролишу га јединице Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске : 1. Семберска, 1. Мајевичка, 2. Мајевичка те 3. Мајевичка бригада, а у резерви су били елитне јединице ''Пантери'' из Бијељине и 3. батаљон Војне полиције.

Тузланска колона 1992. је била колона ЈНА која је требало да се, по договору са властима из Тузле, мирно повуче 15. маја 1992. из тог града према Бијељини и даље према Србији. Али у градском дијелу званом Брчанска малта колону су напале муслиманске параформације те је на мучки начин убијено преко 50 припадника ЈНА. (У појединим документима се води евиденција преко 100 убијених).Тај преварантски напад је био окидач рата на ширем простору Мајевице.

Напад тзв. АРБиХ на Бањ брдо је био један од најкрвавијих битака до тада. Елитне муслиманске јединице из Тузле, Теочака и Живиница послије детаљне припреме, током ноћи 20. и 21. априла 1993. године, убацују се иза леђа браниоца са циљем изненадног напада и стварањем услова да тзв. АРБиХ брзим продором заузме Бањ брдо и Столице, двије важне коте на Мајевици. Око шест часова ујутру почиње општи напад јер муслиманске снаге долазе до Бањ брда. Пола сата посије напада на Бањ брдо у борбу на српску страну долазе многи борци 2. Мајевичке бригаде који су били на одмору и јединице ''Лавови са Мајевице'', извиђачка чета ''Кобре'', војна полиција и остали. Након 22 часа борби српска војска потпуно ослобађа Бањ брдо и шири простор. Да је тог ускршњег дана била крвава борба говори и податак о 28 погинулих и 24 рањена српска борца, муслиманска страна је имала 61 погинулог и 78 рањених.

Отпор Мајевице и пакао Лисаче 1994. 

Почетком 1994. године почињу жестоки напади на ВРС. Муслиманска концентарција за напад на врх Столице је почела у априлу, да би 11. маја почео напад на Столице. Теочанска бригада и јединица''Хајрудин Месић'' заузимају Бањ брдо, а најтежи дан за браниоце Мајевице је био 14. и 15. мај када муслиманске снаге врше нападе без престанка. Међутим, 15. и 16. маја српском контраофанзивом одбацују се муслимански борци са свих достигнутих положаја и наносе непријатељима велике губитке. Тзв. АРБиХ није успјела да заузме репетитор на Столицама, али је нанијела штету и привремено прекинула телевизијску веза на том простору. Тзв. АРБиХ обуставља офанзиву 20. маја, а недјељу дана послије муслимански борци се поново пењу према Бањ брду и Столицама, али дијелови ТГ Мајевица их разбијају и гоне до врха Велика Јелица и враћају дио јужне територије који су били изгубљени у априлу и мају. У јуну ступа примирје чиме се борбе заустављају. У љето и почетком јесени, тзв. АРБиХ је покренула нове нападе према Столицама, и то од 29. јуна до 2. јула, од 21. до 24. јула и од 8. до 13. септембра, који су завршили потпуним неуспјехом. Српска страна је на те нападе одговорила гранатирањем Тузле и Калесије.

Почетком новембра тзв. АРБиХ улаже озбиљне напоре да се овлада репетитором и врхом Столице. Средином октобра честим извиђањем и диверзантским групама убаченим иза линије фронта тестира се српска одбрана на Мајевици.

Почетком новембра почиње нова офанзива. Тзв. АРБиХ до 13. новембра заузима неколико важних висова, али главни циљ заузимања Столица није постигнут. 

Крајем 1994. године завршавају се и муслимански напади на Мајевицу, границе без знатних помака су остале исте као у априлу, захваљујући херојству српских бораца, поготово 1. и 2. Мајевичке бригаде, важни комуникацијски објекти су остали у српским рукама. 

Фото: odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com

Посебно тежак догађај се десио на коти Лисача 8. новембра 1994. године када муслиманска војска доводи у потпуно окружење 75 српских бораца на Лисачи. Они ће провести близу 20 дана у свакодневној борби са све већим мањком муниције, лијекова и хране. ВРС је са врха Столице гађала српске борце на Лисачи са празним граната, а умјесто капсуле са експлозивом стављали храну, муницију и писма подршке и охрабривања. Нису успјели ни многи покушаји да се борци ослободе из обруча. У новембру, тачније 25. новембра, предао се 61 српски борац са Лисаче, које су многобројније муслиманске снаге везали за ту коту и тиме растеретили нападе на репетитор.

(Сви детаљи су изнијети у књиги ''Мајевицом до пакла Лисаче'' борца Лисаче Ђоке Ђокића)

Храброст и снијежни спас 1995.

Почетком муслиманских офанзива на Влашић, почињу и офанзиве на Мајевицу. Циљ обје офанзиве тзв. АРБиХ је преузимање репетитора на планинским масивима Влашића и Мајевице. 

За нову офанзиву на Мајевицу су биле ангажоване 252, 250, 253, 210, 222, те многи самостални батаљони и јединице као што су ''Црни вукови, ''Живиничке осе'', Хајрудин Месић''... 

За разлику од Влашића, у првим данима зимске офанзиве на Мајевицу муслиманска страна је претрпјела огромне губитке. Око врхова Столица, Бањ брда, Колевке и Мале Јелице водиле су се тешке борбе. Жесток отпор Срба и дубок снијег приморавали су тзв. АРБиХ да обустави офанзиву. Размјењује се и артиљеријска ватра, а УН-ови посматрачи су у једном дану избројали 2.700 детонација граната.

Битка се наставља 23. марта, тзв. АРБиХ је гурнула српске борце са сјевера и у потпуности довела врх Столице са репетитором у окружење, гдје су се водиле борбе српских браниоца са тзв. АРБиХ практично за сами торањ репетитора. Обје стране су претрпјеле више десетина мртвих.  Сутрадан, 24. марта, предсједник Републике Српске Радован Караџић јавно изјављује да ускоро почиње контраофанзива на Мајевици и помоћ шаци српских хероја који у окружењу огорчено бране репетитор.

Наредна два дана српска артиљерија туче положаје АРБиХ.

Контра напад су извеле специјалне снаге ''Пантери'' из 1. Бијељинске бригаде и 3. батаљон Војне полиције, који су успјели да се пробију кроз обруч и да успоставе уски коридор до репетитора. Због снијега и интезивних борби посустаје морал и напади тзв. АРБиХ на врх Столице, те 2. корпус тзв. АРБиХ пребацује нападе са сјеверозападне стране из села Лукавица на села Пипери, Брусница и Вакуф и са југоистока из правца Теочака. Међутим, Војска Републике Српске је одбила све нападе. 

Инспирисани побједом 3. корпуса тзв. АРБиХ на Влашићу, муслимани поново покушавају да опколе врх Столице, али су сви напади одбијени. Војска Републике Српске са истим елитним јединицама које су успоставиле коридор са репетитором, 6. априла, прави контраофанзиву и ослобађа висове око врха Столице.

Јединице 2. корпуса тзв. АРБиХ 7. априла се повлаче на почетне положаје.

Током априла и почетком маја, муслимански борци су покушали неколико напада на српске линије одбране, али без успјеха. Мали помак се десио 2. маја када тзв. АРБиХ прилази планинском вису Колевка (870 м), али главни задатак освајања Столица, највећег врха Мајевице са репетитором, остао је до краја рата недостижан циљ муслиманске стране.

Други корпус тзв. АРБиХ је током задњег напада на Столице претрпио страховите губитке. Тачни подаци до данас нису објављени, али према свједочењу муслимана бројке се врте око неколико стотина мртвих, рањених и промрзлих људи. У временима послије битке, један од српских браниоца репетитора је рекао своје утиске у словеначком часопису ''Вече'' :

''Да ти кажем истину, ми би смо изгубили Мајевицу да није било снијега. Турци далеко бројнији оковани у снијегу су у нападима гинули ко зечеви''.

Репетитор су 30. августа 1995. срушили НАТО авиони, што говори о потпуно непоштеној борби и сарадњи НАТО-а против српског народа. Тамо гдје непријатељ није заузео, НАТО је рушио репетиторе (Козара, Озрен, Мајевица...), а тамо гдје је непријатељска страна заузела поштеђен је рушења (Влашић).