Данас вам доносимо причу о Душку Ковачевићу званом Словенац, припаднику Диверзантког одреда 65. Заштитног моторизованог пука, који је живот изгубио у Операцији "Лукавац-93", приликом заузимања Бјелашнице. Припадници ове јединице, тачније њих деветнаест, заузели су врх Бјелашнице. Том приликом је рањен још један диверзант. У овој маестралној операцији Војске Републике Српске диверзанти су провели пуна 54 дана.
Један од најхрабријих синова српског народа у овом рату, на овим српским просторима је Душко Ковачевић - Словенац. Можда оловка и бијели папир не могу да дају слику јунаштва, које граничи са епским, овог двадесетједногодишњег поручника српске војске. Народна српска епика је једина достојна и може да пружи ширину казивања јунаштва којег је посједовао син српског сељака из Доње Остружине.
Ненадмашан војник, имао је особине рођеног ратника. Није било оружја које до у детаље није познавао, био је познавалац борилачких вјештина. Ко не познаје психологију човјека поред ове приче очекивао би грубог ратника. А Словенац је био пјесник у души, срца као сунце.
Надимак је добио због ратовања у Словенији, када је био припадник Книнског корпуса и резервни официр. Плитвице, брана Перуча, Задарско залеђе, Шибеник, Кистање само су нека од ратишта које је прошао Словенац у почетку рата у Хрватској. А онда се враћа у Босну, на свој Крњин, Добој, Озрен, Требаву, гдје ради на организацији и наоружавању српског становништва.
Прве акције на подручју Добоја су везане за његово име. У операцији пробијања коридора један је од учесника заједно са својом јединицом. Јоховац, Модрича, Плехан, Брод су мјеста гдје је више пута био јунак, али изнад свега човјек. Једном Перици спасава живот носећи га на леђима, пузећи чистином под усташком ватром цијелих педесет метара. Други пут спасава Бранка газећи воду до појаса. Затим су ту Павловић, Лазић и многи други...
По завршетку операције "Коридор" одлази на Јајце гдје слиједи акција преузимања хидроелектрана од усташа и враћања у српске руке. И ту је незамјењива његова улога и учешће. Словенчева је крилатица да нико не зна шта је рат док не види и осјети херцеговачко ратиште. Камен и Херцеговце је упознао свим својим бићем.
Душко Ковачевић - Словенац је четири пута рањаван. Од посљедњег рањавања у операцији "Лукавац-93" подлегао је у болници у Фочи. Одрађивање, његова омиљена ријеч је значила ослобађање српске земље. А ослобађање српске земље ће наставити његови ратни другови Ниџо, Циго, Васић и други. Без Душка остају његови родитељи, његов брат и стотине српских бораца који су на сахрану дошли да се опросте од њега. Словенац је погинуо, али Словенац није мртав. Српска застава коју је изнио на врх Бјелашнице, на репетитор, вијориће се док је сунца.
Збогом, Словенац.
Написао: Здравко Тодоровић, лист "Српска војска", 10. 9. 1993. године
