Мајор Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. године у Братунцу, у свештеничкој породици.

Као ђак, био је припадник ‘‘Младе Босне‘, због чега је у вријеме сарајевског атентата ухапшен. Тако је Први свјетски рат провео у тамници.

Послије рата Дангић завршава право у Београду и запошљава се у жандармерији. У активну службу је преведен 1928, у чину коњичког поручника. Априла 1941, као командир Дворске жандармеријске чете, пратио је краља Петра до Никшића. На понуду да уђе у авион, рекао је: ‘‘Један Србин не би смио да напусти своју земљу у невољи’‘.

Убрзо потом, Дангић прихвата службу у Комесарској управи Милана Аћимовића. Био је командир једне жандармеријске јединице на Дрини до 16. августа 1941. Тога дана, пуковник Дража Михаиловић именује Дангића командантом свих војно-четничких јединица у Источној Босни. Дангић прелази Дрину и у кратком року организује војску која је, према њемачким изворима, бројала 20.000 добро увјежбаних људи. За неколико мјесеци Дангић је ослободио Источну Босну и зауставио хрватско-муслимански геноцид над Србима.

Јануара 1942, у увјерењу да је пуковник Михаиловић прешао Дрину, двије њемачке дивизије, ојачане усташама, покрећу офанзиву на слободну територију. Дангић покушава да заустави Нијемце преговорима, али без успјеха. Ипак, по проласку офанзиве, четници су повратили старе позиције. Знајући да ће услиједити нова офанзива, Дангић покреће дипломатску акцију. На преговорима са Нијемцима и генералом Недићем у Београду, предлаже да Источна Босна уђе у састав Недићеве Србије. Нијемци одбијају приједлог, спремајући нови поход.

У ноћи између 11. и 12. априла 1942. у Рогачици код Бајине Баште, једна јединица 714. њемачке дивизије на препад заробљава мајора Дангића. Дангић бива одведен у заробљенички логор, одакле бјежи и прикључује се покрету отпора у Пољској. На крају рата, попут многих пољских официра, и мајор Дангић пада у руке Црвене армије. Совјети га испоручују југословенским комунистима. На стаљинистичком процесу у Сарајеву 1947. године, осуђен је на смрт и потом стрељан.

Крајем 1941, Дража је, за случај своје погибије, одредио мајора Дангића за једног од три своја насљедника.

Пише: Милослав Самарџић