Малинарство у општини Власеница има добру перспективу, а циљ је да се за малинаре обезбиједе бољи услови и хладњача, рекао је данас начелник Мирослав Краљевић.
Краљевић је навео да је општина Власеница од 2017. године у пољопривреду уложила око 1,2 милиона КМ, од чега око 300.000 КМ у малинарство.
На састанку представника општине Власеница и Опште пољопривредне задруге "МБ фрутс" из Братунца са произвођачима малине и пољопривредницима који желе да започну тај бизнис, Краљевић је навео да је ова фирма најозбиљнија на том простору будући да се стриктно држи струке и науке, те ради по свјетским стандардима и сигурно има перспективу.
Он је истакао да ће Ски-центар "Игришта" сигурно откупљивати све количине јагодичастог воћа, узгојеног здраво и органски на селу, што је циљ у будућности.
Циљ општине, додао је, јесте и да настави повезивати најудаљенија села и насеља да би се људима олакшао живот.
Представник братуначке задруге Саша Симић рекао је новинарима да ће малинарима са подручја Власенице омогућити бесплатан превоз до хладњаче, док је наредне године у плану изградња хладњаче и у тој локалној заједници.
- Прошле године имали смо сарадњу са 450 коопераната са подручја општина Братунац, Сребреница, Милићи и Осмаци, а проширићемо се и на подручје Власенице. Откупили смо 800 тона малине, 200 тона купине, а план је да проширимо капацитете хладњаче - најавио је Симић.
Шеф општинског Одсјека за развој Жељко Дамљановић рекао је да на подручју Власенице има око 100 произвођача малине и да општина у претходних пет година уложила значајна средстава у пољопривредну и производњу малине.
Педесетдеветогодишња Јела Видовић из мјеста Тугово у Власеници, који има два дунума малине, а узгојем се бави четири године, каже да је то породични бизнис.
- Син је завршио пољопривредни факлутет, ради по школским правилима и прскање и против болести, што нам даје рекордан принос. Убрали смо првих година на дунум и по, двије тоне и 300 килограма рода. Малињак нам изгледа као национални парк. Ово је и један вид здравствене терапије и свима бих препоручила да се баве малинарством - рекла је Видовићева.
Шездесетпетогодишњи Мирко Стјепановић има малињак у селу Јаровље и бави се узгојем малина протеклих 10 година, има око 4.000 садница, што је, каже, око двије до двије и по тоне малина годишње, у просјеку.
- Данашња презентација фирме из Братунца показује да се озбиљније размишља на ту тему, јер малина је злато за регију Бирча и шире, може да буде одличан извор прихода и за појединца и за општину - истакао је Стјепановић.
