Минерали су изузетно значајни за нормално функционисање нашег организма. Требало би их уносити исхраном, али то је често немогуће у условима брзог начина живота, па послије неријетко долази до мањка једног или више ових есенцијалних елемената.

Минерали чине 4,5% наше тјелесне масе, а највише их има у костима. Не можемо их створити ни потрошити, и цијели живот морамо да их уносимо водом, храном и суплементима. Они су неопходни за изградњу ензима, хормона, хемоглобина, структурних бјеланчевина, витамина, а преко њих утичу на готово све састојке људског организма. Сваки минерал има своју специфичну функцију и међусобно су сви повезани.

Мањак ових елемената понекад је посљедица повећане потребе организма за неким минералима, што се догађа током болести, у трудноћи или у стању стреса. Листа есенцијалних минерала није коначна. За већину есенцијалних минерала постоје препоручене дозе (РДА). Употреба минерала добија све већи значај у превентиви и терапији, исто као и витамини, и зато је препоручљиво прије њиховог узимања посавјетовати се с доктором.

Калцијум

Природни извори калцијума јесу млијеко, јогурт, сир, зоб, броколи, бадеми, спанаћ, соја, орах, суве шљиве. Правилном исхраном унесемо око 800 мг калцијума на дан. То је најзаступљенији минерал у људском организму. Учествује у многим виталним процесима, неопходан је за нормалну контрактилност мускулатуре, учествује у регулацији пропусности ћелијске мембране, изградњи костију, поспјешује згрушавање крви. Веома је чест његов недостатак, а повећан унос је изузетно важан код неких стања, посебно за вријеме раста и у старијој доби. Препоручена дневна доза (РДА) за здраву одраслу особу јесте 800 мг.

Гвожђе

Гвожђе је један од најважнијих минерала у људском организму. Уравнотеженом исхраном у организам уносимо 10-30 мг гвожђа на дан. Природни извори су: јетра (говеђа, пилећа, телећа), туна, остриге, соја, бундева, зоб, грашак, квасац, смоква. Недостатак гвожђа је веома чест, а сматра се да 30% свих жена има мањак овог важног минерала. Узроци могу бити неодговарајућа исхрана, ометана ресорпција, губитак крви, посебна стања као што су трудноћа, адолесценција, репродуктивно раздобље… Главни симптоми недостатка јесу умор, смањене физичке могућности, поремећај отпорности организма. Препоручена дневна доза за здраву жену (РДА) износи 15 мг, а за мушкарце 10 мг.

Магнезијум

Правилном исхраном на дан се унесе око 300 мг магнезијума. Природни извори су соја, кикирики, лиснато зелено поврће, сјеменке, орах, банане, авокадо, кромпир у љусци, смеђа рижа. У људском организму више од пола присутног магнезијума налази се у костима. Веома је важан минерал јер учествује у више од 300 ензимских система у организму. Препоручени дневни унос магнезијума за здраву женску особу је 320 мг, а за мушкарца 420 мг. Магнезијум је по заступљености у нашем организму на четвртом мјесту, а има бројне важне улоге – регулише откуцаје срца и контракцију мишића, штити живце и зубе.

Цинк

Уравнотеженом исхраном на дан се унесе 8,6-14 мг цинка. Природни извори су остриге, говедина, ракови, ћуретина, туна, изнутрице, пивски квасац, соја, семенке бундеве, сир, грашак. Цинк је присутан у целом организму, а највише га има у еритроцитима, костима, мишићима, јетри, простати. Укључен је у велики број ензимских  састава у организму, као што је раст ћелија, имунолошки састав и репродукција. Препоручени дневни унос за жене је 12 мг, а за мушкарце 15 мг цинка.

Натријум

Натријум се уноси углавном путем кухињске соли, а уравнотеженом исхраном уносимо 4-12 г натријума на дан. У храни има много соли, посебно прерађеној, конзервисаној и димљеној, као и у риби, алгама и морским плодовима. Јони натријума изузетно су важни за регулацију ацидобазне равнотеже и заједно с јонима калцијума и калијума одржавају функцију живчаних и мишићних ћелија. Препоручена горња дневна доза према Свјетској здравственој организацији јесте 3,9 г соли вза здраву одраслу особу.

Калијум

Широко је заступљен у храни, посебно у воћу и поврћу. Природни извори су: сушена марелица, авокадо, кромпир, грах, банана, броколи, артичока, наранџин сок. У организму калијим се налази већином у ћелијама. Важан је у преносу нервних импулса, код мишићне контракције, као и за одржавање нормалног крвног притиска. Недостатак се најчешће јавља као нуспојава узимања диуретика, а симптоми су слабост, анорексија, мучнина, равнодушност, поспаност и иритираност. Препоручена дневна доза за здраву одраслу особу је 2000 мг калијума на дан.

Јод

Природни извор јода су бакалар, харинга, сардине, ракови, шкољке. Садржај јода знатно се смањује у поступку припреме хране. У организму се налази највећим дијелом у штитној жлијезди. Јод је деи хормона штитне жлијезде који су битни за ћелијски метаболизам и раст многих органа, посебно мозга. Познато је и локално дјеловање јода, које се заснива на његовој јакој реактивности и бактерицидном дјеловању, па се користи као антисептик. Недостатак јода један је од најраспрострањенијих здравствених проблема у свијету.

Селен

Природни извори су лосос, шкољке, сјеменке сунцокрета, смеђа рижа, јечам, кокос, бијели лук, свињска маст. Селен стимулише метаболизам и штити организам од штетног утицаја слободних радикала. Утиче на имунитет организма. Превелики унос селена може изазвати токсичност, а граница између терапијске и токсичне дозе веома је мала. Препоручена дневна доза је 55 мг.