Да љубав према људима и волонтирање у Црвеном крсту може постати дио традиције, и то породичне, свједочи примјер једне породице из Пала - Маријане Крсмановић и њене три кћерке.

Маријана, наставник енглеског језика у Основној школи „Србија“ у Палама, и њене три кћерке, Марија (20), студент на Технолошком факултету у Бањалуци, Ања (18), ученик медицинске школе у СШЦ „Источна Илиџа“ и Јана (14 ), ученик Основне школе „Пале“ активни су волонтери Црвеног крста Републике Српске и паљанске Општинске организације.

Маријана се Црвеном крсту прикључила прије десетак година, а, према сопственом признању, хуманитарним радим, и поред Црвеног крста, бави се дуго година.

Такође, тренутно у школи у којој ради обавља и улогу водитеља секције Црвеног крста.

- У школи, у којој радим, годинама водим секцију Црвеног крста и окупљамо велики број младих заинтересованих да уче и учествују у активностима Црвеног крста. Мој основни мотив за рад је да у својој дјеци и ученицима пробудим љубав и жељу за волонтирањем и хуманитарним радом, и да кроз рад са подмлатком у основној школи мотивишем дјецу да буду хумани и вриједни чланови нашег друштва - истиче Маријана, која је претходном периоду била веома активна и на пољу рада програма за подмладак и омладину у Црвеном крсту Републике Српске.

Фото: Уступљена фотографија

У томе је и успјела, јер је, како каже, њен активизам у Црвеном крсту мотивисао и њене три кћерке да се прикључе Црвеном крсту, најприје кроз секцију у основној школи, а затим и у општинској организацији Црвеног крста у Палама.

- Веома ми значи да дјецу одгајам у хуманом духу, јер је тога све мање у данашње вријеме - наводи она.

Марија тренутно станује у Бањалуци и студира на Технолошком факултету, а истиче да је њено волонтерско искуство почело 2017. године када се са млађом сестром Ањом учланила у секцију Црвеног крста у Основној школи „Србија“, коју је похађала.

- Заједно смо почеле да учимо о активностима Црвеног крсту, а убрзо смо се прикључиле екипи прве помоћи, која је уједно била и једна од најзанимљивијих области у којој смо се пронашле у Црвеном крсту – наводи Марија.

Како каже, имала је имала прилику да се, са екипом прве помоћи Општинске организације Црвени крст Пале, такмичи на регионалном нивоу такмичења и тиме унаприједи постојеће знање и вјештине, а учествовала је и на камповима које је Црвени крст Републике Српске организовао у Требињу и Ријечанима.

- На кампу сам стекла доста нових пријатеља и прошла више нивоа програмских цјелина, стекла заиста много квалитетног знања и вјештина, посебно из области заштите живота и здравља и прве помоћи уз реалистички приказ повреда, стања и обољења - истиче Марија.

Црвени крст за њу, објашњава, представља једну велику заједницу хуманих људи, окупљених са истим циљем и намјером - да помажу другима.

Фото: Уступљена фотографија

Из мајчиних прича и њеног искуства из области рада у секцији Црвеног крста, за Црвени крст је чула Ања, чија је прва љубав у Црвеном крсту била прва помоћ.

- Поред прве помоћи, интересовало ме је како помоћи људима на друге начине и жељела сам учити више о другим програмским цјелинама. Како сам одрастала, расла је и моја љубав према хуманости, људима у организацији, али и интересовање за учешће у акцијама и разним едукацијама - каже Ања.

Учешће на кампу подмлатка Црвеног крста Републике Српске у Требињу за њу је било значајно искуство, али, истиче да су њене најдраже успомене волонтеризма везане су за кампове Црвеног крста Републике Српске у Ријечанима.

- Први камп провела сам у улози учесника у категорији омладине и то ми је донијело једно ново, додатно искуство. Моја повезаност са Ријечанима постала је потпуна онда када сам добила прилику да учествујем као инструктор на кампу подмлатка и омладине наредних година - каже Ања.

Она наставља да активно учествује у разним радионицама, семинарима и обукама из области здравствене дјелатности, а њене активности у ООЦК Пале односе се на област прве помоћи.

- Са другим волонтерима држим часове из основа пружања прве помоћи за млађе чланове екипа и припремамо их за наредна такмичења из области пружања прве помоћи. Прва помоћ је играла велику улогу у мом образовању, због чега сам одлучила након основне школе уписати средњу медицинску школу. Медицина ће остати мој избор и сада након завршетка средње школе планирам уписати медицински факултет - додаје Ања.

Најмлађа у овој породици црвенокрсташа је Јана, која има 14 година и иде у основну школу. И она је такође била полазник секције Црвеног крста у школи, а доста новог знања је стекла учећи уз мајку и сестре.

- Моје старије сестре и мајка заслужне су за то што сам постала члан секције Црвеног крста. Слиједила сам и данас сам привржена њиховом примјеру. Ипак, нисам могла ни слутити колико ћу завољети Црвени крст и схватити колико је важно знати како и на који начин можемо помоћи другима, а при том не размишљати ко је, одакле долази, којој вјери припада и какву боју коже има – објашњава она.

Њена жеља је да прође кроз кампове Црвеног крста Републике Српске као и њене сестре, те да упозна нове пријатеље из других градова и општина и из организација Црвеног крста.

- Желим да учим нове ствари у Црвеном крсту, те да будем и даље активан и вриједан волонтер у својој организацији – истакла је Јана.

Сестре Крсманоцић су сагласне у једном - њихова мајка је заслужна за хумани пут који су одабрале, који им је, између осталог, донио и много пријатеља и лијепих искустава.