Немам посебних талената. Само сам страствено радознао. И не доживљавам себе и друге сувише озбиљно, говорио је Алберт Ајнштајн, утемељивач модерне физике.

Када је 14. марта 1879. године, прије 141 годину, у граду Улму у Њемачкој рођен Ајнштајн, нико није ни слутио да свијет добија једног од највећих умова и најзначајнијих личности икада.

Проглашен је једном од најутицајнијих особа - међу водећим је иконама популарне културе као симпатичан и откачен лик чије слике и цитати красе зидове, мониторе рачунара, мајице. Биографи живота и дјела овог великог научника радо с остатком свијета дијеле многобројне његове наизглед лежерне, а заправо дубокоумне изреке као мотивационе поруке. Једна од таквих је "Ако је А успјех у животу, тада је А једнако X плус Y плус З. X је рад, Y је игра, а З је држати језик за зубима."

Младост

Ајнштајн је рођен у јеврејској породици. Чињеница да је био јевреј касније му је мијењала токове живота, често онако како он није желио. Његов отац имао је приватну фирму, која је производила електроматеријале и опрему. Заједно с њим радио је и његов брат Јакоб, инжињер по струци, који је веома утицао на Ајнштајна и помагао му да савлада основе математике и физике, док је од мајке наслиједио смисао за музику. Његови родитељи су у кући имали богату библиотеку, тако да је Ајнштајн уз помоћ породице упознавао свијет књижевности, умјетности и науке.

Проговорио је тек са двије и по године, а проблеми с говором су се испољавали и када је пошао у школу - није могао да саставља, односно изговара течно сложеније реченице. Није се много разликовао од вршњака, али није волио дружење. Више је волио да се повуче и да сам смишља креативне начине за играње, те је породица рано примијетила да има невјероватно стрпљење и прецизност када је у питању рјешавање проблема.

Школовање и рад

Младост је провео у Минхену, а касније је боравио у Италији, али и Швајцарској, гдје је завршио студије на Техничкој високој школи у Цириху 1900. године. Двије године касније радио је у патентној канцеларији у граду Берну. У том је периоду открио низ основних закона природе - брзину свјетлости као максималну брзину, дилатацију времену и нову интерпретацију дилатације дужина, еквивалентност масе и енергије, корпускуларну природу свјетлости и начело еквиваленције те основу опште теорије релативности. Године 1909. постао је професор теоријске физике на Универзитеу у Цириху, а двије године послије и на Прашком универзитету. Након повратка у Швајцарску постао је професор на већ поменутој Високој школи, а 1914. изабран је за члана Пруске академије. Исте године постао је и директор Института "Kaiser Wilhelm" у Берлину. Када су нацисти дошли на власт, Ајнштајн је смијењен са свих функција и одузета му је већина иметка. Успио је побјећи у Америку, гдје се њемачког држављанства одрекао у знак протеста. До краја живота радио је у Институту за виша научна истраживања у Принстону.

Теорија релативности

Теорија релативности једна је од највећих физичко-математичких теорија, а управо је за њу заслужан Ајнштајн. Саму теорију није изнио одједном, него је на њој радио више година. У свом раду из 1905. године "Да ли инерција тијела зависи од његове количине енергије", разматрајући веома комплексну област у односима масе, енергије и инерције, Ајнштајн закључује: "Ако тијело одаје енергију у облику зрачења, онда се његова маса смањује с количником те енергије и квадрата брзине простирања свјетлости".

Из закључка је Анштајн дошао до чувене формуле да је енергија датог тијела једнака производу његове масе и брзине свјетлости на квадрат: e=mc2. Према овој једначини, највећа количина енергије која се из једног тијела може добити и претворити у користан рад једнака је маси тијела помноженој квадратом брзине свјетлости.

Формулом је показано да су маса и енергија међусобно повезане величине, односно да су еквивалентне. Помоћу ње су објашњени многи проблеми који до тада нису могли да буду ријешени, а један од њих је огромна количина енергије коју Сунце одашиље са своје површине.

Бракови

Три године старију Новосађанку Милеву Марић Ајнштајн је упознао у деветнаестој години, 1897, на почетку студија. Из сачуваних љубавних писама види се да им је веза започела разговорима о томе из којих се књига учило, које су хипотезе провјерене, а затим се претвара у романсу. У мају 1901. Алберт сазнаје да је Милева трудна. Вјенчали су се 1903. године, након пет година везе и годину дана по рођењу кћерке Лизерл. Пошто би Ајнштајн тешко могао добити посао у конзервативном швајцарском друштву с теретом ванбрачног дјетета, морало се ријешити нешто у вези с Лизерл. Не може се то са сигурношћу утврдити, али вјеротатно је усвојена у Србији. Задњи пут је споменута 1903. године и од тада јој се губи сваки траг. У браку им се брзо родио син Ханс Алберт, а затим и Едуардо. Али, романса је брзо спласнула. Ајнштајн је све мање пажње посвећивао Милеви и дјеци, а 1918. године покренут је поступак за развод. Наредне године су се и формално растали, да би се Алберт убрзо послије поновно оженио. Друга жена била му је три године старија Елза, разведена жена и мајка двоје дјеце с којом се "дружио" и током брака с Милевом.

Смрт

Ајнштајн је преминуо 1955. године у Принстону. Узрок смрти је било унутрашње крварење изазвано прскањем анеуризме аорте. Једина особа присутна у тренутку његове смрти била је једна медицинска сестра, која је рекла да је непосредно пред смрт промрмљао неколико ријечи на њемачком, које она није разумјела. Био је кремиран без церемоније истога дана када је и умро, што је било у складу с његовим жељама. Његов пепео је потом расут на отвореном простору.

Занимљивости

Ајнштајна памтимо као једног од највећих научника свих времена. Примио је Нобелову награду за физику 1921. године за откриће фотоелектричног ефека и доприноса теоријској физици. Након те награде путовао је широм свијета и одржавао врло занимљива предавања како би свијету приближио физику.

Године 1999. проглашен је личношћу вијека према анкети магазина "Тајм", а 2005. година изабран је за свјетску годину физике у част стогодишњице "чудесне године", у којој је дошао до неких својих најважнијих открића. У Вашингтону се налази његовца бронзана скулптура, а постоји и мјерна јединица "einstein", која се користи у фотохемији.