Сутра се навршава 31 година од масакра на сарајевској пијаци Маркале, за шта су окривљени припадници Војске Републике Српске, иако је утврђено да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја.

У случају експлозије на Маркалама, ријеч је о два одвојена напада на ову сарајевску пијацу у којима је живот изгубило више од стотину цивила.

Први напад догодио се 5. фебруара 1994. године када је од експлозије наводно само једне минобацачке гранате погинуло 68, а рањена 144 грађана.

Напад је поновљен годину и по дана касније, када је убијено 37, а повријеђено 90 цивила, а послужио је као покриће за масовне нападе авијације НАТО-а на Републику Српску.

Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера муслимана Алије Изетбеговиће.

Хашке пресуде за ове злочине окривиле су Војску Републике Српске, иако је неколико независних тимова истражиоца указивало да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја.

У Хашком трибуналу постоје докази да Срби нису починили тај злочин, као што постоји и налаз балистичара, који је рађен у сарадњи са колегама из Америке, Француске, Њемачке, Чешке и Израела, који потврђује да је физички било немогуће да граната долети са положаја које су држали Срби.

Заштићени свједок у Хашком трибуналу, који је био тјелохранитељ Алије Изетбеговића и за чије свједочење постоји транскрипт, рекао да је чуо разговор између ратног лидера босанских муслимана Алије Изетбеговића и бившег исламског вјерског поглавара Мустафе Церића да се спрема масакр на Маркалама.

У току суђења ратном команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу у Хагу, свједок је рекао да су напад на Маркалама организовали Изетбеговић и Церић, а спровели генерали такозване Армије БиХ.

Свједок под псеудонимом "ГРМ-116" испричао је да је од 1992. до 1994. године био припадник специјалне јединице "Бисери", у обезбјеђењу Предсједништва тадашње БиХ, те да је био присутан када је Изетбеговић одобрио напад на Маркале.

Он је навео да је идеја потекла од Церића, који је имао најснажнији утицај на Изетбеговића, а спровели су је генерали Сефер Халиловић и Мустафа Хајрулаховић звани Талијан.

- Њихов главни циљ био је да изазову интервенцију Запада на страни муслимана `изазивањем масовне патње` у Сарајеву и Сребреници - навео је свједок и додао да је Церић "брзо убиједио Изетбеговића да је то исправно и да се жртве морају поднијети".

Свједок је испричао да је план генерала био да се минобацач постави у правцу Шпицасте стијене, код села Мрковићи, "јер се знало да Срби тамо имају артиљерију која гађа често, тако да се та граната утопи у ту паљбу".

- Био сам присутан када је Алија то одобрио - додао је свједок.

Међутим, како је рекао, на сљедећем састанку Халиловић је извијестио да први покушај није успио, јер је граната пала на неки кров близу Маркала.

- Затим је за нови покушај чекано да на осматрачком положају Унпрофора буде иста посада са којом је постојао договор да не броје наше гранате. Алија им је рекао - покушајте поново. Они су отишли и ускоро смо чули шта је било с Маркалама - изјавио је свједок "ГРМ-116".

И у извјештају Швајцарске федералне обавјештајне службе о деведесетим годинама прошлог вијека, који је прошле године доспио на свјетло дана, наводи се да су Бошњаци режирали масакр над цивилима на пијаци Маркале.

Доајен њемачке спољне политике Вили Вимер, члан Хришћанско-демократске уније /ЦДУ/, каже да се у овом материјалу наводи списак пропагандних примјера којима су медији стварали оквир за рат у Југославији и којима су тако дубоко утицали на јавно мњење о суштини и карактеру тог сукоба.

Што се "Маркала" тиче, Вимер напомиње да швајцарска обавјештајна служба у извјештају подсјећа да су "у овом као, и неким наредним случајевима, официри мисије УН закључили да су масакр, највероватније, спровеле босанске војне снаге, и то према сопственом становништву".

Швајцарци указују и на то да се у ратној стратегији овај захват назива "напад под лажном заставом".

Адвокат Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића, потврдио је раније да су у Хашком трибуналу плански оштећени материјали који иду у прилог српским оптуженицима, а један од примјера је уништавање доказа како би Србе осудили за експлозију на сарајевској пијаци "Маркале".

- Тужилаштво и секретаријат суда су једна машинерија. Крију доказе, лажу уништавају и нико за то неће одговарати - рекао је Лукић, наводећи да је један реп мине са Маркала уништен током суђења Радовану Караџићу, а други током суђења Ратку Младићу.

Он је изјавио да су у Хаг донесена два репа мина као докази злочина на Маркалама, те да је један наводно пао 1994, а други 1995. године.

- На њима су деформације од експлозије на основу којих се може доказати одакле су испаљени, и оне се не могу никако померити, осим ако се стабилизатор силом не сломи специјалним кључем - рекао је Лукић.

Такође, додао је он, ти донесени репови разликовали су се од оних сликаних у кратерима на Маркалама, а када су у Хашком тужилаштву схватили да нису добро манипулисали доказима и да им научним анализама одбрана обара тезу да су Срби испалили мине и да доказује превару са Маркалама, они су их покварили.