Професор уставног права Горан Марковић изјавио је да је Устав Републике Српске уредио цјелокупну уставну материју од 1992. до 1995. године, омогућивши да Српска функционише као независна држава, али да би, због одређених наметнутих амандмана, било оправдано разматрати могућност доношења новог.

Марковић је за Срну поводом 29 година од усвајања Устава Републике Српске истакао да је највши правни акт Српске претрпио значајне промјене ступањем на снагу Устава БиХ, али да и данас регулише практично све дијелове уставне материје - од људских права, организације државне власти, па до територијалне организације Српске.

Према његовим ријечима, Устав Републике Српске писан је у духу југословенске и српске уставноправне традиције, једним лијепим, разумљивим језиком и не садржи норме које су нејасне, противрјечне и међусобно неусклађене.

- Истина, у Уставу постоји одређени број амандмана које је својевремено наметнуо високи представник, који су у правнотехничком смислу писани на јако лош начин, тако да они кваре чистоћу овог правничког језика и текста - указао је Марковић, који је и декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Марковић појашњава да је Устав Републике Српске много пута мијењан, а нарочито од 1995. године, када је на снагу ступио Устав БиХ, па сад има 140 чланова и чак 122 амандмана, што је веома много.

- Све то је допринијело да је првобитни уставни текст значајним дијелом измијењен и то је један од разлога због којег би било оправдано разматрати могућност доношења новог устава - истакао је Марковић.

Он је додао да је чуо за иницијативе за измјене највишег правног акта Републике Српске или за доношење новог, нагласивши да је то сложен процес за који је потребан и политички консензус.

- Чињеница је да се устав доноси по уставотворном поступку, који је сложенији од законодавног. Ту је потребна двотрећинска већина у Народној скупштини, а пита се Вијеће народа Републике Српске. О томе је заиста потребно веома пажљиво промислити, видјети која су то нова рјешења која би била унесена, а која би могла добити квалификовану скупштинску већину - појаснио је Марковић.

Марковић је рекао да са једне стране постоји потреба да сам текст Устава буде пречишћен како би био читљивији и јаснији, али и да се отклоне неке веома нејасне и правнотехнички лоше писане уставне норме, које је наметнуо високи представник.

- С друге стране, вјероватно постоји потреба и за неким потпуно новим уставним рјешењима која би била садржана било у измјенама, односно уставним амандманима, или у потпуно новом уставном тексту. То је, ипак, највећим дијелом и ствар сагласности политичких чинилаца, који требају да дигну руку за тај нови устав - закључио је Марковић.

Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. године као Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, безбједности, легалитета и легитимитета Српске.

Овим актом дефинисан је политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створен темељ на којем Српска и данас почива.

Доношењем првог Устава Републике Српске српски народ и његово тадашње руководство послали су јасну поруку да желе да живе у демократски уређеном друштву у којем су права и слободе загарантоване свима који поштују тај акт.

Тадашња генерација политичара показала је да има храбрости, жеље, снаге и визију да Републику Српску уреди и кроз њен највећи законодавни акт - Устав.

Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа, 24. октобра 1991. године, означили су стварање Републике Српске.