Нинослав Милановић, најмлађи од троје дјеце Радивојке Милановић коју су муслимански војници свирепо заклали у сребреничком селу Залазје на Петровдан прије 32 године, изјавио је Срни да је једини гријех његове мајке био то што до свог земаљског краја није дијелила људе по имену и вјери, него је као медицинска сестра несебично лијечила све Сребреничане.

Нинослав је имао само 13 година када је на Златибору, гдје су га родитељи склонили од рата, чуо да се његова мајка никада више неће вратити.

- Био сам код баке и деде, маминих родитеља. Мама није хтела да изађе са нама, остала је у Сребреници `заштићена` као медицинска сестра од међународних војних снага /Унпрофор/. Чули смо да је нестала. Живот нам се претворио у неизвесност, а 1995. године смо сазнали да је убијена - испричао је Милановић.

Он је рекао да је према причању свједока сазнао да му је мајка у Сребреницу одведена из Бање Губер, гдје је помагала свакоме коме је помоћ била потребна.

- Онда су је камионом са осталима отерали у Залазје и тамо је заклали. Била је распорена по целом телУ - прича Милановић и додаје да је до породице најпре стигла информација да је Раду "заклао лично Насер Орић".

Посмртни остаци Раде Милановић пронађени су на депонији у Залазју 2012. године. Породица ју је сахранила на локалном гробљу у селу Драглице на њеном родном Златибору, гдје уз њу почива и супруг Драгомир, који је преминуо прије 10 година.

- Сваког 12. јула, на дан када је убијена, окупимо се овде са породицама. Дође и сестра из Ливна, брат из Пожеге и присетимо се мајке коју памтимо по томе што је све волела и што су је волели. Била је добра са муслиманима, лечила их, давала инјекције - испричао је Милановић.

Он каже да ће на помену сутра бити и његов петогодишњи син и кћерка Радивојка која је добила име по баки.

- Причамо јој како је бака била несебична и добра и да достојно носи њено име - рекао је Милановић који ради као ветеринар у Новој Вароши.

Медицинска сестра Радивојка Рада Милановић имала је 55 година када је смрт истргла из загрљаја најмилијих.

Новинар Кристина Ћирковић раније је забиљежила ријечи Радиног супруга Драгомира који је исрпичао да су му говорили да је његову супругу, послије страшних мучења, убио Зулфо Турсуновић из Сућеске, зато што је, наводно, давала погрешне ињекције болесницима.

У књизи "Планирани хаос" Ибран Мустафић навео је ријечи свог рођака који је гледао злочин.

- Кад сам дошао пред затвор, извели су све заробљене са Залазја и наредили ми да их повезем према Залазју. Када смо дошли до депоније, наредили су ми да зауставим и паркирам камион. Измакао сам се на пристојну даљину, али кад сам видео њихово дивљање и кад је почело клање, пребледео сам као крпа. Када је Зулфо низ груди саставио ножем болничарку Раду, при том је питајући гдје јој је радио-станица, више нисам имао храбрости да то гледам. Пјешке сам са депоније дошао у Сребреницу, а они послије довезли камион, а ја сам са камионом наставио кући у Поточаре. Каросерија је била сва крвава - навео је свједок.

Турсуновић је био мајор такозване Армије БиХ. Статус "преживјеле жртве геноцида" стекао је када је преживео војнички пробој од Сребренице до Тузле након 11. јула 1995. године. Турсуновић је умро као слободан човјек у осамдесетој години.

Остало је забиљежено и свједочење Миле Јањића о томе како је Рада из опасног окружења заједно са њим спасила Раму Кадрића Хљебару, о чему је и он сам дао исказ.

- Та жена одвела ме у свој стан гдје сам преноћио и ујутро ме одвезла до пекаре гдје сам нашао свој камион. Испратила ме из града мојим аутом који сам јој дао, тако сам се вратио у село. Чуо сам касније да је погинула. Тешко ми је и жао због тога и данас што нисам имао прилику да и ја њој помогнем и спасим је јер сам чуо да су је убили наши - навео је Кадрић у свједочењу.