Милена Станојевић из Ратковића код Сребренице, једна је од ријетких који су преживјели звјерски напад муслиманских снага на ово српско село крајем јуна прије 33 године, свједочи за Срну да су јој на кућном прагу муслимани убили мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом.

Станојевићева прича да је напад у којем су муслимански војници убили двадесет и четворо Срба преживјела пуком срећом јер је побјегла у оближњи шумарак гдје се сакрила.

Она је рекла да су муслимани тог 21. јуна 1992. године упали у село и почели пуцати са свих страна.

Према њеном свједочењу, када су муслимански војници ушли у село, почели су да кољу, пљачкају и пале све што су стигли.

МЕЂУ УБИЈЕНИМ И ШЕСТ СТАРИЦА КОЈЕ СУ ИЗМАСАКРИРАЛИ

Оне које су затекли у кућама убили су и запалили. Мјештани који су се захваљујући сумраку успјели сакрити слушали су ужасне крике сродника и комшија, пише у књизи "Свједочанство о некажњеном злочину над Србима у Подрињу".

Међу убијеним Србима из Ратковића било је и шест старих и болесних жена које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале.

Примјер западне пропаганде и искривљавање истине везан је за фотографију Драгине Продановић управо из Ратковића са лобањом убијеног сина Живана коју је препознала по оштећеном зубу и која је обишла свијет, али са лажним написом да је ријеч о Бошњакињи!?

Ријетки преживјели Срби присјећају се да је прије 33 године, око пола пет ујутро, почела пуцњава и лупање металним предметима са свих страна око села. Причају како су чули повике "Алаху екбер", "Хватај их живе", "Кољи редом - штеди муницију"...

Ратковићи су 21. јуна 1992. године потпуно спаљени и уништени. Дио становника успио је да се сакрије и спаси од сигурне смрти.

Томислав Живановић, један од ријетких који је преживио напад на Ратковиће, каже
да је село нападнуто са свих страна око пет часова изјутра и да је он пуцао док није чуо паљбу иза леђа.

Онда се, захвљујући познавању терена, успио извући из обруча и избјећи смрт док је село горело и народ масакриран у кућама.

ОД СТОТИЊАК ПРИЈЕРАТНИХ КУЋА САДА САМО 15

И Милан Станојевић, мјештанин Ратковића, памти тај кобни 21. јун 1992. година када му је погинуо брат Никола, а рањена снаха Раденка која је за три дана успјела да се кроз шуму извуче до Факовића у братуначкој општини и преживи масакр.

Према његовим ријечима, од пријератних стотињак српских кућа у мјесној заједници Ратковићи и око 300 становника обновљено је само 15 кућа уз помоћ Владе Републике Српске и властитим средствима власника, у селу стално живи само један човјек, а повремено још неколико особа у току љетне сезоне.

Да је ту постојало велико село свједочи још понека зидина са димањацима, који још пркосе времену, из којих је израсло дрвеће или које нису потпуно зарасле у шибље и остругу, дјелимично обновљено сеоско гробље, као и споменик изнад села подигнут страдалим мјештанима.

НЕМА КАЗНЕ ЗА ЗЛОЧИНЦЕ

Код споменика сваке године крајем јуна буде служен парастос на који породице и комшије убијених дођу из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту жртвама, покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао.

За ратни злочин над Србима у Ратковићима били су оптужени Ибро Јакубовић и Хусо Салиховић, али их је Окружни суд у Бијељини ослободио образлажући такву одлуку "недостатком поузданих доказа".

Представници Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице указују на опструкцију вануставног Тужилаштва и Суда БиХ када су у питању предмети злочина над Србима.

- Ништа се не мијења када је у питању процесуирање починилаца злочина у Ратковићима и Србима из Сребренице уопште. Само једна година више чекања правде која не долази. Срамота је за правосуђе БиХ да за 33 године још нико није кажњен за убиства цивила у Ратковићима као и за остале масовне злочине почињене над српским цивилима у сребреничкој општини, гдје су муслиманске снаге почеле етничко чишћење у априлу 1992. године уништавајући и убијајући све што је српско - рекао је Срни Бранимир Којић предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих Срба.

Он је истакао да правосуђе БиХ и западни медији и политика и даље једнострано тумаче карактер рата у БиХ тенденциозно и неосновано, оптужујући Србе за све.

- Страни новинари и агенти су чак злоупотријебили фотографију Драгине Продановић из Ратковића са лобањом убијеног сина Живана коју је препознала по оштећеном зубу и која је обишла свијет, али су потписали да је ријеч о Бошњакињи, а не српској мајци, што потврђује пристрасност Запада када је у питању однос према жртвама рата у БиХ - подсјећа Којић.

Сродници убијених цивила поручују да никад неће одустати од доказивања истине о почињеним злочинима у Ратковићима и другим сребреничким селима.

Овдје су убијани и масакрирани српски цивили, као и у другим подрињским селима, што показује геноцидне намјере и тежњу тадашњих муслимансих снага и политике да затре трагове српског постојања на овом простору јер су уни штавали све што је српски, чак и гробља.

Мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда.

Наставиће се.