Фудбалски клуб “Славија” из Источног Сарајева растао је и стасавао заједно са својим градом. Током свог постојања изградио је богату историју играјући Премијер Лигу и европске утакмице.

Највећи успјех клуба у посљератној историји је друго мјесто и освајање Купа БиХ у сезони 2008/2009, те играње у Интертото купу. Посљедњих неколико година, клуб игра у Првој лиги Републике и тренутно заузимају треће мјесто на табели.

Клуб је познат и по својој омладинској школи и улагању у властити играчки кадар, а све омладинске селекције такмиче се у омладинским лигама БиХ.

Да би се Источно Сарајево поносило премијерлигашем потребно је много труда и подршке цијеле локалне заједнице.

„Славија“ није изњедрила само добре играче, а доказ томе је „Катерин“ саговорник тренер Милан Миовчић. 

Тренер Милан Миовчић је међу “соколовима” великих 17 година и сјећа се свих раздобља овога клуба. Није увијек било лако, а у разговору за наш портал открио је каква је данашња ситуацију у клубу и како је тренирати са омладницима. 

За почетак, коју селекцију водите и колико имате дјечака тренутно ?

Тренутно сам тренер у Омладинској академији “Славије”. То је пионирска селекција и броји 16 дјечака. Иако сам, током  дуге историје овог клуба, био тренер свим селекцијама.

Колико је тешко тренирати дјечаке који су у пубертету?

Искрено, мени није тешко. Већ три године водим тај узраст и могу рећи да сам се баш навикао. Наравно, тренери се морају прилагодити било каквој ситуацији и то је специфичност нашег посла. Тренер прије свега мора бити педагог, психолог и што је најважније родитељ на терену. Навео бих и колико је важно имати правилан и искрен приступ према дјеци а свако дијете је другачије.

Како рјешавате дјечије проблеме?

Па, данашња дјеца су много осјетљива и треба бити јако опрезан. Лошом  критиком не можемо увијек све ријешити, понекад је потребно и похвалити. Дјецу критикујем, а онда хвалим, и тако у круг. Начин таквог рада до сада ми је доносио резултате. 

Какве услове дјечаци имају у ФК “Славија” ?

Прије свега дјечаци играју двије лиге, те им то омугућава велики број утакмица. У односу на друге клубове имамо највећи број тренинга, а прати нас једино ФК “Фамос” из Војковића. Оно што нам свакако доста помаже у нашем раду јесте и терен са вјештачком травом, који је недавно направљен.

Наведите нам неки од проблема с којим се сусрећете, како у клубу, тако и у организацији утакмица ?

Неопходно је имати добре услове за рад. Нажалост, клубови у нашем граду не могу се похвалити одличним условима. Један од проблема који бих желио да истакнем јесте селекција. То би подразумијевало да узимамо дјецу са простора града Источно Сарајево и на тај начин правимо добре фудбалере, а не да нам дјеца иду у неке друге градове. За мене је селекција најважнија.

Какав је учинак родитеља у спорту и какав бисте им приступ предложили?

И ово питање се тиче селекције јер би спорт требало да бира дијете, а не родитељ. Данас имамо много случајева када родитељи одлучују којим ће се спортом бавити њихова дјеца, а немајући у виду да ли дјеца заиста то желе.

Све зависи од инвидуалног приступа родитеља. Родитељи би требало да прати и ослушкује дијете, а највећи проблем се јавља када се родитељи мијешају у тренерски посао. Важно је наградити труд дјетета, а не резултат утакмице. Рано укључивање у спорт неће донијети најбоље резултате, а код дјеце је најбоље развијати моторичке способности кроз универзалне спортове или игрице, уз праћење сензитивне фазе развоја моторичких способности код дјеце. 

Како се у клубу борите са финансијским проблемима?

Фудбалски клубови као што су “ Славија” и “Фамос” се искључиво финансирају преко буџета општине, уз минималну помоћ спонзора. Као најпопуларнији спорт у свијети, сматрам да би читаво Источно Сарајево требало да подржава спорт. Видимо колико се град из дана у дан гради, па би било нужно и да приватни сектори прате развој клубова. Само зграде  не чине град, неко и развијен спорт и култура. Али, без помоћи приватног сектора, не можемо бити премијерлигаши.

Шта Премијер лига носи са собом ?

Многи дјечаци из омладинског погона желе да тренирају у тиму који се такмичи у највећој лиги наше државе, тако да је једноставно, уколико би “Славија” била премијерлигаш , омладински погон би имао више дјечака. У супротном наша дјеца желе да иду у “Жељу” или “Сарајево”.

Могу ли млади спосртисти из Источног Сарајева сањати о професионалној каријери и надати се како ће један дан зарађивати за живот од спорта?

Дефинитивно је могуће, имамо доста успјешних фудбалера којима је примарни посао фудбал. Наравно да би таквих успјеха било још више када би клубови имали веће финансије.

Какви су услови у клубу за Вас као тренера?

Гарантујем да је сваки тренер овдје искључиво из љубави, па тако и ја. Тренери плаћају сами себи лиценце које су неопходне за тренерски рад, али с обзиром на то да имамо и морамо имати још један посао, није тешко. Љубав према спорту је главни покретач и с њом рјешавамо све проблеме.

Како бисте прокоментарисали генерално спорт у Источном Сарајеву?

Невешћу један примјер када су кошаркаши “Славије” играли за улазак у Премијер лигу, мислим да није било љепшег осјећаја видјети онако пуну дворану. Треба да се водимо таквим примјерима и да Источно Сарајево изградимо као један спортски град, који ће бити асоцијација баш на спорт. „Славија“ би требало да буде главни интерес Републике Српске.

За Катеру је говорио и петнаестогодишњи фудбалер Ђорђе Тимотија који је рекао да би желио да ФК “Славија” буде дио елитног ранга Републике Српске. 

- Сматрам да се радом, трудом и залагањем могу постићи резултати. Стварно се надам и прижељкујем да једног дана постанем професионални фудбалер - рекао је Тимотија.