Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је данас у паљанском селу Луке да је Сарајево током Другог свјетског рата било страшнији центар усташтва и непријатељства према Србима и свему што је српско, него што је то био Загреб.

Митрополит Хризостом је након освештања Спомен-обиљежја у порти Цркве Светог Илије у селу Луке, на Требевићу, посвећеног свирепо убијеном становништву, жртвама усташког терора и погинулим борцима Требевића, окупљенима рекао да многи не схватају да Загреб није био толико страшан, колико Сарајево.

- Сарајево се налазило у једној великој тадашњој покрајини која се звала Бановина Босна, у којој су управо Срби чинили већину. Онда су на једно тако страшно мјесто, као што је Сарајево, послали највеће злочинце који су српски народ убијали на сваком кораку - нагласио је владика Хризостом.

Према његовим ријечима, народ требевићког краја је страдао само зато што је волио и бранио своју отаџбину од оних коју су је издали и ставили се у службу непријатеља, како заједничке тадашње Краљевине државе Југославије, тако и српског народа, који је ту државу створио.

- Ово је историјско мјесто које нас подсјећа на борбу и жртве народа Требевића који се организовао у тешком тренутку када је држава престала да постоји. Српски народ се пред вратима пакла дигао високо и одлучио да се бори и одбрани од те силне аждаје која је пријетила да све уништи - нагласио је митрополит Хризостом.

Владика је рекао да је овај споменик знак да те жртве нису заборављене, иако је Србима заборав наметан, као опасно оруђе с циљем да се заборави историја, страдање и јунаци.

- Њихове жртве су данас благословене јер смо данас на Требевићу слободни да подигнемо споменик као знак сјећања и захвалности. Зато је крст симбол побједе и хвала онима који су осмислили овај споменик и свима који су учествовали у његовој градњи - поручио је владика Хризостом.

Фото: srna.rs

Освештању Спомен-обиљежја и помену и Цркви брвнари на Лукама присуствовали су представници општинских борачких организација, као и потомци страдалих.

На захтјев Иницијативног одбора мјесне заједнице, на Лукама, на Требевићу, подигнуто је Спомен-обиљежје у знак сјећања на свирепо убијено становништво тог краја и покушај затирања српског живља на овим просторима у току Другог свјетског рата /1941-1945/.

Незапамћени злочини задесили су становнике требевићких села, а само у једном дану, на Крстовдан 1942. године усташе су у Књегинцу убиле породицу Драгаш, шесторо дјеце и оца, а затим су на велики православни празник Богојављење у селу Радоњићи на свиреп начин усмртиле породицу Ћосић.

Масовна убиства су настављена током цијелог рата, а поново, само у једном дану у кући Пандуревића у Павловцу, почетком 1945. године, убијено је више од 30 људи међу којима су била и дјеца.

У том периоду укупно је страдало 112 цивила.

Бранећи српски живаљ требевићког краја, свој живот су дали и припадници Требевићког одреда Југословенске војске у отаџбини којом је командовао Стјепан Лучић, као и устаници против окупатора и усташког терора и борци НОР-а.

Крај рата значио је долазак на власт комуниста, а 1953. године црква на Лукама је срушена, Стјепан Лучић и дио његових бораца убијени су у одмаздама.

У протеклом, Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године, са подручја Требевића живот је дало 48 бораца Војске Републике Српске.

На иницијативу Светислава Лучића и свештеника Миомира Зекића, уз велику помоћ блажене успомене митрополита дабробосанског Николаја Мрђе, након Одбрамбено-отаџбинбског рата започета је обнова цркве на Лукама.

Познати српски архитекта, Предраг Ристић пројектовао је цркву брвнару која је отворена и освећена 1996. године.

Заслугом данашњег митрополита дабробосанског Хризостома, саниране су пукотине на темељима и урађен фрескопис олтарског иконостаса.

На иницијативу народа Требевића, Градска управа Источно Сарајево започела је процес меморијализације српских жртава Требевића и на том подручју изграђено је Спомен-обиљежје, посвећено жртвама усташког терора, погинулим борцима и свирепо убијеним цивилним жртвама тог краја.

Уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, изградњу Спомен-обиљежја на Лукама омогућиле су Градска управа Источно Сарајево, општине Пале и Источно Ново Сарајево, у сарадњи са црквеном општином паљанском.