Млади све раније почињу да пију алкохолна пића показују свјетска истраживања.

А пандемија их је само додатно погурала ка том пороку. Према подацима Европске комисије сваки пети становник Европске уније између 15. и 24. године редовно пије алкохол. Слично је и код нас.

Сваки десети лијечени алкохоличар има мање од 30 година. Почињу експериментисањем, најчешће у друштву, повремено пијанство постаје редовно, на крају и зависност.

– Ја потичем из спортске породице, отац и мајка су ми били спортисти, ја сам се такође бавио спортом. Послије моје спортске каријере имао сам превише слободног времена. Другари, пријатељи, изласци како већ то иде и посљедњих неколико година сам се онако баш одао алкохолу – искуство је једног пацијента.

Обично се први знаци зависности јављају око 21. године, а на лијечење долазе између 25. и 27. У Београду, од укупног броја лијечених алкохоличара, скоро половину чине млади. Пресудни тренутак да потраже помоћ сличан је код већине, преноси Блиц.

– Када сам видио да мој ни један дан не почиње без конузумирања алкохола. Како устанем ујутру попијем неки алкохол, па тек креће мој дан. Када сам видио да је то измакло контроли и моја свјесност ми је указала да сам ја заиста у проблему – објаснио је своје искуство са алкохолизмом други пацијент.

– Важан је став самог појединца о конзумирању алкохола. Ако он има позитиван став према томе онда је већа шансе да ће конзумирати алкохол. Уколко је особа склона импулсивном понашању, ако има често промјене расположења, досаде, усамљености то су фактори ризика да ће конзумирати. Врло често су емоције пренаглашене у односу на проблем који се дешава и то све може бити узрок прибјегавању алкохола – каже психијатар у Специјалној болници за болести зависности Наташа Достанић.

И заблуде и непровјерене информације каже олакшавају пут у алкохолизам.

– Млади врло често прибегавају радије интернету и информацијама са интернета него разговору са одраслим особама. Разговор са старијом особом у коју млада особа има повјерења. То не мора чак ни да буде родитељ, може да буде нека особа из окружења. Добар однос на релацији родитељ дијете, један однос повјерења, подржавања емоцијалног подржавања. Свакако ће да помогне да се усвоје здраве животне навике – објашњава докторака Достанић.

Кад је зависност већ створена најбоље је потражити помоћ стручњака.