Млади на Западном Балкану су углавном оптимисти у погледу мира и бољих односа у региону, а као један од важних фактора мира и стабилности виде процес европских интеграција.

Показала су ово истраживања које је спровео Програм Уједињених нација за развој (УНДП). Побољшање регионалних односа очекује 42 одсто младих у региону, само осам одсто очекује да ће се погоршати, док остатак не очекује промјене.

Према студији УНДП под називом “Заједничка будућност: Перцепције младих о миру на Западном Балкану“, највећи оптимисти су млади у Албанији и Црној Гори, а најмање оптимистични у БиХ.

Оптимизам

Упитани да ли ће се односи између народа на Западном Балкану развијати око 42 одсто младих у БиХ је рекло да хоће, док их је чак 50 одсто рекло да ће они остати исти, а 8 одсто да ће се погоршати. Више оптимизма показали су млади у Србији, гдје је 55 одсто рекло да вјерују да ће се односи између народа развијати, 37 одсто њих сматра да ће остати исти, а 8 одсто да ће се погоршати.

Сличног мишљења су млади из Сјеверне Македоније, гдје је 53 одсто њих рекло да вјерује да ће се односи развијати, 31 одсто да ће остати исти, а 15 одсто да ће се погоршати.

За разлику од њих чак 72 одсто младих у Црној Гори вјерује да ће се односи у региону развијати на боље, 23 одсто да ће остати исти, а само пет одсто да ће се погоршати. Да ће се односи развијати на боље вјерује и 78 одсто младих Албанаца, 15 одсто њих вјерује да ће остати исти, а седам одсто да ће се погоршати.

Упитани која су три најефикаснија фактора мира и стабилност на Западном Балкану, 47 одсто је одговорило да је то процес приступања ЕУ, мада постоје велике разлике међу етничким групама.

Нада

Социолог Ведран Француз истиче да ово истраживање радује и говори да кључ прогреса овог друштва треба да припадне новим генерацијама.

Млади људи су, истиче он, свјесни да су за успорени напредак и продужену транзицију највише одговорне генерације које су се школовале у претходном систему.

– Те генерације су доскора биле неприкосновене широм БиХ и управо су они највећа брана неопходног убрзавања процеса промјена широм региона, а самим тим и БиХ. Млади људи нису изгубили наду јер су свјесни да будућност ове земље долази у њихове руке и да, поучени грешкама старије генерације, знају да имају шансу да доприносе изградњи праведнијег система, а самим тим и успјешније земље – каже Француз за Српскаинфо.

Истиче да млади људи данас путују, размјењују информације и свјесни су стандарда и услова у којим живе њихове генерације у Европској унији.

Управо због тога, како додаје Француз, поставља се логично питање зашто је држава на граници ЕУ по свим параметрима равна стандарду неких трећих земаља које се налазе на удаљеним континентима.

Кључне године

Француз наводи да су политичке елите свакако највише допринијеле успоравању неопходних промјена, јер спорим процесима и блокадом реформи себи су продуживали опстанак и то је данас препознато од већине младих људи.

– Наредна деценија ће бити кључна да млади људи искористе шансу и изграде темељ у коме ова земља може бити пожељна за живот. Млади у БиХ нису површни и неодговорни и свјесни су да уколико се не буду другачије односили према држави, алтернатива им је напуштање својих земаља – упозорава Француз.

Он истиче да младе генерације имају снове и визију за будућност и чини се да ће заједничким трудом да премосте све проблеме и јазове које им остављају старије генерације.

Послијератне генерације, како наводи Француз за Српскаинфо, постају све више свјесне да припадност вјери и нацији не треба да буде проблем и то питање као проблем треба да буде дио прошлости, а да друштвено дјеловање за рјешавање економских, образовних, инфраструктурних, социјалних и других проблема треба да буду питања садашњости и будућности.