За 250 грама маслаца становници БиХ у трговинама требају бити спремни издвојити износ и до 8 КМ, али све зависи од произвођачу, док се у европским земљама за тај новац може купити и до килограм овог производа.

Млијеко, млијечни производи и месо некада су били намирнице по које су због повољније цијене становници Хрватске редовито долазили у трговине у БиХ. Сада је стање обрнуто. Споменуте намирнице, али не само оне него и многе друге у Хрватској могу се купити по знатно нижим цијенама.

Цијене лете у небо

Један од најистакнутијих примјера разлике у цијени је маслац. За 250 грама маслаца становници БиХ у трговинама требају бити спремни издвојити и до 8 КМ, зависи од произвођачу, док се у европским земљама за тај новац може купити чак и до килограм маслаца. У поређењу са Хрватском, та је намирница често на акцији те се редовито може купити по цијени од 2 до 3 КМ (250 грама).

Ништа боља ситуација није ни с млијеком. У трговинама у БиХ цијена литре млијека неријетко се креће од 2,50 до 3 КМ. У Хрватској се литра млијека још увијек може купити по цијени од 1,50 КМ. Према ријечима предсједника Удруге пољопривредника Федерације БиХ Неџада Биће, разлог енормно високих цијена одређених намирница у трговинама је несређено слободно тржиште.

Јер крајњи произвођач (онај који уједно има и највеће трошкове) и даље има исту откупну цијену.

– Моје је мишљење, мишљење фармера и осталих пољопривредних произвођача да је то несређено и слободно тржиште. Слободно тржиште формира цијене како тко жели и како коме одговара. Произвођач и даље има јако малу откупну цијену, што није нормално јер он је тај који плаћа скупље инпуте да би дошао до те литре млијека која изађе из стаје и по сваком израчуну стоји 1,10 КМ – рекао је Неџад Биће.

Како је навео, откупљивач пристаје на цијену од 0,80 КМ по литри, а у трговинама се литра препродаје данас за готово двије марке више.

– Истина је, прерађивач има трошкове, али не толике колике и сами произвођач – додао је недавно за медије Бићо, предсједник Удруге пољопривредника Федерације БиХ.

Нагласио је како су произвођачи у јако тешкој ситуацији у којој прерађивачи понуде цијену и у већини случајева их уцјењују. Ништа боља ситуација није ни када је у питању месо и цијене у БиХ. Све чешће Хрватска у својим трговинама нуди месо по цијенама за трећину нижом него што је то случај у БиХ.

Посебно се истичу цијене свињетине и телетине. А цијене на тржишту могле би и додатно расти.

– Сада је цијена килограма 15 КМ, а бит ће и изнад 20 КМ – упозорио је недавно министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић говорећи како се овај ентитет већ суочава с недостатком свиња, чему је увелике допринијела афричка куга, због које су бројне животиње еутаназиране. Иначе, синдикална потрошачка кошара коју је Савез самосталних синдиката БиХ израчунао за децембар прошле године износила је 2882,90 КМ.

Категорије потрошње

Приликом израде синдикалне потрошачке кошаре у обзир су узети минимални трошкови живота четверочлане породице коју чине двије одрасле особе и двоје дјеце, од којих једно похађа средњу, а друго основну школу.

Потрошачку кошару чине сљедеће категорије: прехрана – 44,39 одсто, становање и комуналне услуге – 13,75 одсто, хигијена и одржавање здравља – 9,31 одсто, образовање и култура – 10,41 одсто, одјећа и обућа – 10,41 одсто, пријевоз – 4,79 одсто, одржавање кућанства – 6,94 одсто.

У категорији прехране кориштене су цијене из три трговачка центара за 86 артикала. Када је ријеч о хигијени и одржавању здравља, убројени су трошкови за десет ставки, а за становање и комуналне услуге трошкови за шест ставки, објаснили су недавно из Савеза самосталних синдиката БиХ, пише Вечерњи лист БиХ.