Момо Kапор, српски сликар и писац, имао је оштро око да запази карактер нашег народа, па да га преточи у прелијепе и инспиративне приче. У књизи „Магија Београда“ прича „Летовање“ на урнебесан начин приказује како се српске жене свађају са својим мужевима.

„Слободанееее! Слооообооооодаааанееее! Смјеста излази из мора! Ни секунд више! Погледај, како си помодрио! Зуби ти цвокоћу! Смјеста напоље, је л’ ме чујеш? Kажи му и ти да изађе напоље! Ти си му отац! Погледај, сав је плав! Па ти ниси нормалан! Тебе баш брига! То је човјек да излуди! То дијете би поред тебе могло и да се удави, а ти ни да мрднеш ни малим прстом! Kао што ниси мрднуо ни онда када  ме је онај саобраћајац извријеђао на мртво име. Шта си ти радио? Заценио си се од смијеха, умјесто да ме заштитиш као човјек!

Ја прва почела? Само сам ти казала да си, заиста, возио пребрзо и да увијек возиш тако пребрзо и да мислиш да си најпаметнији и да си претицао ону цистерну и да ћу, ако тако наставиш, изаћи са дјететом на сред магистрале, а он ти је онда вратио возачку дозволу и рекао да неће да те кажњава (је л’ тако било?) јер си већ кажњен што имаш жену као што сам ја! Јесте, то је рекао! А, ти ниси мрднуо ни малим прстом! Шта? Шта је требало да радиш? Не, није требало да се тучеш са њим, али могао си бар да му одговориш, а не да се смијеш као какав дебил!

Е, то је стварно… Питам се само због чега си се уопште и женио! Па, теби би, у ствари најбоље било да си сам! Ти, уопште, и ниси за брак. Хајде, лијепо склони те новине и признај: је л’ да да би ти било много љепше да си сам, без нас двоје, а? Хајде, буди макар једном човјек и признај! Господе, коме ја говорим? Шта он ради по читав боговјетни дан? Или спава или чита новине или пије пиво… И то ми се зове љетовање!

Пет пута бих се боље првела да сам лијепо остала у Београду. Замрачила бих собе, направила промају и бар бих се поштено испавала. Овако, шта? Годину дана чекам ове биједне двије недјеље на мору, а на плажу долазимо у подне, кад нормалан свијет већ одлази на ручак. Ти си ми то омогућио? Шта ти имаш коме да омогућаваш? И шта си ми то омогућио, молим те?

Да станујем у неком димњаку, сто осамдесет степеница изнад магистрале? Јесте, тачно сто осамдесет! Јуче сам бројала… Да се купам на овој смрдљивој јавној плажи која базди на кокосово уље? Да се правим како не видим да непрестано буљиш у ове курве без горњег дијела костима? Мислиш да нисам примјетила како их посметраш? – Зашто и ја не скинем горњи дио? Зато што сам била будала, што сам дојила дијете и упропастила груди, а не као ове које само на себе мисле! Ето, зашто га не скидам, ако хоћеш да знаш!

Други људи воде своје жене на све те хамлете, бетовене и шопене, а ти нас изводиш на роштиљ! Kао да нисам могла да једем ћевапе и у Београду, гдје су много бољи и не смрде на маслиново уље? Шта си ми још омогућио? Да шипчим до пијаце и натраг и правим нам сендвиче за плажу, да тамо случајно не бисмо трошили! А, израчунај само колико сваки дан потрошиш на цигарете и пива? Само израчунај!

Шта сам ја Богу згријешила! Погледај само друге мужеве и друге жене! Шетају лијепо људи увече по обали, држе се за руке, разговарају… Имају шта да кажу једни другима. Не буље у новине и у чашу! Господе! Па, он је запао! Е, ово је стварно…Слобоооодааанееее! Слободанееее! Да си смјеста изашао из воде!“

Признајте, не мора да буде оваква ситуација, али свакој жени догађа се да се свађа сама са собом, када се свађа са својим мужем! И Момo је то лијепо примјетио!