Постепено замућење вида често се припише годинама или диоптрији, али преглед може показати да је узрок катаракта и помоћи да се на вријеме планира лијечење.

Промијенили сте наочаре, а слика и даље дјелује као кроз лагану измаглицу? Таква сметња има више могућих узрока, а један од њих је катаракта. Она не боли и развија се полако, па се често примијети тек када почне да смета у вожњи или при читању. Објашњавам по чему је можете препознати, када треба на преглед и шта очекивати ако буде потребна операција.

Шта је катаракта?

Катаракта је замућење природног сочива ока. Најчешће се развија постепено, а само замућење не боли, па се промјена може дуго приписивати умору, годинама или наочарама. Народни назив за катаракту је сива мрена. Како сочиво губи своју провидност, свјетлост теже пролази до мрежњаче и не може се исправно фокусирати, те вид постаје мутнији, са слабијим контрастом и мање јасним бојама. Зато пацијент понекад има осјећај да наочаре више не могу да изоштре слику као раније, чак и кад се диоптрија промијени.

Како препознати катаракту?

Симптоми обично не настану преко ноћи. Човјек се прилагођава ситним промјенама, па их често прво примијети у вожњи, при читању или када једно око види слабије од другог. Више о томе како изгледају симптоми катаракте можете прочитати на страници клинике.

·   вид је замућен, као кроз мутно стакло

·   око свјетала се јављају бљештање или кругови, посебно током ноћне вожње

·   јака свјетлост смета више него раније

·   боје дјелују бљеђе, а контраст слабији

·   читање постаје теже и потребно је јаче свјетло

·   диоптрија се чешће мијења, али нове наочаре не доносе очекивано побољшање

Рјеђе се може јавити двострука слика на једном оку. Катаракта такође може бити израженија на једном оку, због чега разлика у виду између очију понекад постане први разлог за преглед. Како катаракта на оба ока не напредује истим темпом, боље око може неко вријеме прикривати проблем, па промјена постане очигледна тек када се вид провјери одвојено на сваком оку.

Ко има већи ризик?

Најчешћи облик катаракте повезан је са старењем. Ризик може бити већи и код особа које имају дијабетес, дуго користе кортикостероиде, раније су повриједиле или оперисале око, пуше или су годинама много изложене УВ зрачењу. Насљеђе такође може имати улогу. Сам фактор ризика не значи да особа има катаракту, нити се дијагноза поставља само на основу симптома. Заштита очију од УВ зрачења, добра контрола шећера и престанак пушења могу успорити развој, али не могу уклонити замућење које је већ настало.

Када је вријеме за преглед?

Не треба чекати да катаракта „сазри”. Преглед има смисла када промјене вида почну да отежавају вожњу, читање, посао или самостално обављање свакодневних активности. Присуство катаракте не значи аутоматски да је одмах потребна операција. Некоме ће сметње дуго бити безначајне, док ће другоме и умјерено замућење значајно отежати ноћну вожњу или читање. Одлука зависи од тога колико сметње утичу на живот, од налаза ока и од општег здравственог стања.

Ако се вид нагло погорша, ако се јави јак бол, изражено црвенило или осјећај „завјесе” у видном пољу, то није типичан ток постепене катаракте и потребан је хитан офталмолошки преглед.

Шта се дешава на офталмолошком прегледу?

Преглед обично укључује провјеру видне оштрине и диоптрије, преглед сочива и, према налазу, мјерење очног притиска, те процјену рожњаче и мрежњаче. Тиме се не потврђује само да ли постоји катаракта, него се процјењује и шта још може утицати на квалитет вида. Ако се разматра операција, ради се биометрија, односно мјерење дужине ока којим се прорачунава јачина вјештачког сочива које ће бити уграђено. Важно је процијенити и друге болести ока, јер промјене на мрежњачи, макули, очном живцу или глауком могу ограничити вид и послије успјешно изведене операције катаракте.

Шта очекивати од операције?

Једини ефикасан начин лијечења катаракте је операција. Капи, суплементи, природни препарати и вјежбе за очи не могу разбистрити замућено сочиво. Када је операција препоручена, најчешће се примјењује факоемулзификација. То је поступак у којем ултразвучна сонда кроз малу инцизију уситњава замућено природно сочиво, његови дијелови се уклањају, а на његово мјесто уграђује се савитљиво вјештачко, односно интраокуларно сочиво. Факоемулзификација није ласерска операција.

Избор сочива није исти за свакога. Зависи од мјерења ока, стања других структура ока и свакодневних потреба пацијента. Разговара се и о томе шта је особи важније у свакодневици, на примјер читање, рад на средњој удаљености или вид на даљину. Циљ разговора прије захвата је да пацијент разумије шта одређено сочиво може понудити и која су реална очекивања. Ниједна врста сочива не гарантује потпуну независност од наочара.

У већини случајева око се умртвљује капима, пацијент је будан и одлази кући исти дан. Послије захвата користе се капи према упутству љекара и долази се на договорене контроле. У првим данима може постојати благо жуљање или осјећај страног тијела. Око не треба трљати, а тежак физички напор избјегава се онолико дуго колико офталмолог препоручи. Пацијенту се зато дају јасне упуте шта може радити и када се постепено враћа уобичајеним активностима. Код многих пацијената вид се постепено побољшава, али брзина опоравка није иста код свих.

Операција катаракте уз упутницу ФЗО Републике Српске

Операција катаракте уз упутницу ФЗО РС је 100% о трошку ФЗО РС и доступна је осигураницима из цијеле Републике Српске у Специјалној приватној клиници Медико Ласер у Бањој Луци. Осигуранику је потребна упутница, а за информације и договор може позвати 051 318 600. Термин операције договара се одмах послије прегледа и клиника нема листу чекања.

Ако сте код себе или родитеља препознали постепено замућење вида, промјене при ноћној вожњи или потребу за све јачим свјетлом, закажите преглед код офталмолога да бисте сазнали шта је узрок и да ли је потребно лијечење.

Др Милан Прерадовић, специјалиста офталмологије, Специјална приватна клиника Медико Ласер, Бања Лука. Извео више од 10.000 офталмолошких операција.