Данас је петак, 11. новембар, 315. дан 2022. До краја године има 50 дана.
1331. - Умро српски краљ Стефан Дечански Немањић, син краља Милутина. Током владавине од 1322. осигурао Србији премоћ на Балкану, побиједивши Бугаре у бици код Велбужда 1330. Са пријестола га збацио син Душан 1331. и држао у заточеништву у Звечану, гдје је умро под неразјашњеним околностима. Подигао манастир Дечане, а његова "Дечанска хрисовуља" драгоцјен је документ с пописом села и становника дечанског властелинства.
1405. - Умрла српска кнегиња Милица, жена кнеза Лазара Хребељановића. Послије Косовске битке 1389. склопила је мир са Турцима и управљала Србијом у име малољетног сина Стевана. Кад је он постао пунољетан, закалуђерила се, али је и даље знатно утицала на државне послове, смирујући размирице између Стевана и другог сина - Вука. Подигла је манастир Љубостиња на мјесту гдје је била црквица Светог Стевана, близу двора свог оца, који се у народним пјесмама помиње као Југ-Богдан. У народним пјесмама је названа царица, а умрла је и сахрањена у Љубостињи као монахиња Евгенија.
1726. - Рођен српски историчар и писац Јован Рајић, један од најученијих калуђера свог доба. У историјском спјеву "Бој змаја с орлови" опјевао је борбу Отоманског царства против Русије и Аустрије. Главно дјело "Историја разних словенских народа, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов" писао је на основу изворних докумената. Као прва историја Јужних Словена оно је, упркос недостацима, веома утицало на српску историјску науку у првој половини 19. вијека.
1821. - Рођен руски писац Фјодор Михајлович Достојевски, према многим критичарима највећи књижевник свих времена. Ухапшен је као учесник утопијско-социјалистичког кружока Михаила Васиљевича Петрашевског - Буташевича и осуђен на смрт 1849, али је казна замијењена прогонством у Сибир, гдје је провео десет година. Његова рана дјела су инспирисана социјалним трагедијама малих људи. Основне одлике његове литературе - понирање у подсвијест, трагање за коријенима људске трагике, феномен религије и веза човјека и Бога - главна су преокупација модерног романа, а на свјетску литературу утицао је више него иједан други писац. Дубоко је, као нико ни прије ни послије њега, понирао у људску психу и расвјетљавао тајну људске природе. Дјела: романи и приповијести "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Бијеле ноћи", "Неточка Незванова", "Записи из мртвог дома", "Село Степанчиково и његови житељи", "Ујкин сан", публицистика "Пишчев дневник", "Политички записи".
1855. - Умро дански филозоф Оби Серен Кјеркегор, родоначелник филозофије егзистенцијализма, назван "копенхашки Сократ". Насупрот филозофској традицији, посебно у противставу према систему филозофије Фридриха Хегела и традиционалне хришћанске мисли, развио је друкчији увид у обиљежја људског индивидуалног битисања. Према његовом учењу, за егзистенцију нема система, јер је она слобода, дух, немир, стрепња, очајање, доживљај гријеха, непојмљивост, болест насмрт - увијек однос, а не категоријално постојање. Дјела: "О појму ироније са сталним освртом на Сократа", "Или-или", "Појам стрепње", "Болест насмрт", "Дневник", "Стадијуми на животном путу", "Филозофске мрвице".
1869. - Рођен италијански краљ Виторио Емануеле Трећи, посљедњи италијански монарх, на пријестолу од 1900. до 1946, који је подржавао фашистички режим Бенита Мусолинија. Прогласио се 1936, послије агресије Италије на Етиопију, "царем Етиопије", а 1939, послије агресије на Албанију, "краљем Албаније". Абдицирао је послије побједе републиканаца на изборима 1946.
1878. - Умро српски писац и политичар Стјепан Митров Љубиша, који је много учинио за буђење националне свијести. Био је самоук, а приповиједање му је луцидно, изворно, проткано финим хумором, с поетским осјећајем за легенду и реалистичним нервом за живот завичаја и говор људи. Дјела: "Кањош Мацедоновић", "Причања Вука Дојчевића", "Приповијести црногорске и приморске".
1885. - Рођен амерички генерал Џорџ Смит Патон, који се у Другом свјетском рату у сјеверној Африци и Европи истакао као енергичан и вјешт командант оклопних јединица. Написао је мемоаре "Рат како сам га ја видио".
1898. - Рођен француски филмски режисер Рене Клер, члан Француске академије, који је филмски водвиљ уздигао до умјетности. Филмови: "Париз који спава", "Међучин", "Италијански сламни шешир", "Под крововима Париза", "Милион", "Дајте нам слободу", "Четрнаести јул", "Дух иде на Запад", "Ожених се вјештицом", "Ћутање је злато", "Љепота ђавола", "Велики маневри", "Улица снова".
1918. - Потписивањем капитулације Њемачке у жељезничком вагону у француском мјесту Компијењ окончан Први свјетски рат, у којем је погинуло најмање десет милиона војника, а још толико људи умрло је од болести и глади. Сразмјерно највеће жртве поднијела је Србија, изгубивши 26 одсто становништва - 400.000 војника и 640.000 цивила.
1927. - У Паризу потписан југословенско-француски пакт, као реаговање на италијанско-албански пакт из новембра 1926, којим је фашистичка Италија добила протекторат над Албанијом, што је била прва етапа за њен продор на Балкан. Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини склопио је 1927. пакт и с Мађарском да би је окренуо против Југославије, преговарао је с хрватским фашистичким терористом Антом Павелићем и комитско-косовско-правашким групама.
1941. - Са територије СССР-а у Другом свјетском рату почело емитовање програма Радио-станице "Слободна Југославија".
1942. - Њемачке трупе у Другом свјетском рату запосјеле и неокупирани дио Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана њемачке и италијанске трупе окупирале су и француско острво Корзика.
1944. - Форсирањем Дунава на сектору Батина-Апатин у Другом свјетском рату почела Батинска битка. Јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије су послије тешких борби 23. новембра сломиле њемачке снаге.
1945. - Изабрана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. На првим послијератним изборима право гласа имали су сви грађани са навршених 18 година живота, без обзира на пол, расу, образовање, вјероисповијест, изузимајући оптужене за сарадњу с окупатором током Другог свјетског рата.
1952. - Проналазачи видео-рикордера Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу први пут демонстрирали ту справу за снимање ТВ емисија.
1961. - Совјетски град Стаљинград преименован у Волгоград.
1965. - Вођа расистичког режима Родезије Јан Смит једнострано прогласио независност те британске колоније, а Велика Британија је режим бијеле мањине прогласила илегалним.
1971. - Сенат САД ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог свјетског рата.
1973. - Споразумом о прекиду ватре између Израела и Египта званично окончан "октобарски рат".
1975. - Проглашена независност Анголе, послије пет вијекова португалске колонијалне власти, а сутрадан је први предсједник Народне Републике Анголе постао Агоштињо Нето.
1976. - Умро амерички вајар Александер Стерлинг Калдер, негатор класичног поступка. Његове ране скулптуре имају карактер духовитих играчака, а у прве апстрактне конструкције је уграђивао мале моторе који су их покретали. Доцније творевине - "мобиле" - покретала су ваздушна струјања. Жичане конструкције лабилних спојева с обојеним лиснатим завршецима развијао је у простору, остварујући поетичну, покретљиву веселу вегетацију у гвожђу - промјенљивих ритмова и унутрашњих односа. Његов "мобил" огромних размјера је 1958. постављен испред палате Унеска у Паризу. "Стабиле" је фиксирао односом линија и плоха одмјерених пропорција. Бавио се и илустрацијама, сценографијом, примијењеном умјетношћу.
1987. - Борис Јељцин смијењен са положаја шефа московских комуниста.
1992. - Енглеска англиканска црква напустила вјековну традицију и допустила женама да буду монахиње.
1996. - Предсједник Гватемале Алваро Арсу саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи.
2000. - Одржан референдум хрватског народа у БиХ, на којем је за Декларацију о положају и статусу хрватског народа у БиХ гласало 98,96 Хрвата. Међународни званичници референдум назвали анкетом.
2003. - Република Српска доставила Хашком тужилаштву доказни видео-материјал о ратним злочинима исламских вјерских ратника - муџахедина над лицима хрватске националности на подручју општине Витез.
2004. - Палестински лидер Јасер Арафат умро у војној болници у Француској.
2005. - Умро Бритон Патрик Личфилд, један од најпознатијих свјетских фотографа.
2008. - Умрла је Никица Мариновић, прва мис СФРЈ и прва Југословенка која се појавила на Избору за мис свијета 1966. године на којем је освојила титулу прве пратиље и најљепше Европљанке.
2010. - Умро Дино де Лаурентис, италијански филмски продуцент. Од 1940. године био је продуцент скоро 150 филмова, укључујући "Горки пиринач" Ђузепеа де Сантиса и "Кабиријине ноћи" Федерика Фелинија. Де Лаурентис је добио Оскара 1957. за филм "Улица" који је режирао Фелини.
2015. - Шпански Уставни суд суспендовао резолуцију каталонског парламента којим се покреће процес отцјепљења тог региона од Шпаније, док суд не размотри тај документ.
