Данас је недјеља, 18. јул, 199. дан 2021. До краја године има 166 дана.
64. - Рим у пожару - који је, према легенди, подметнуо сулуди цар Клаудије Цезар Август Германик Нерон, што историјски извори не потврђују - изгорио готово до темеља. Нерон је за пожар оптужио хришћане и подвргао их суровим репресалијама.
1374. - Умро италијански писац Франческо Петрарка, најзначајнији претеча ренесансе. У француском граду Авињону, гдје је дуго живио, срео је лијепу Лауру, којој је посветио зборник од 366 сонета, канцона и мадригала, познат као "Канцонијер". У том интимном дневнику је пјеснички обликовао најтананија осјећања, немир и меланхолију. Снажно је утицао на италијанску и свјетску књижевност, укључујући српске пјеснике у Дубровнику у 15. и 16. вијеку. Бавио се и историјом и филозофијом и из тог опуса се истиче еп "Африка", у којем је описао Други пунски рат.
1536. - Одлуком парламента у Енглеској поништена власт папе.
1610. - Умро италијански сликар Микеланђело Меризи да Каравађо, који је одлучно прекинуо с идеалистичким схватањем сликарства и оријентисао се ка натурализму. Служио се контрастима јарког свјетла и дубоких сјенки. Знатно је утицао на француско и холандско сликарство 17. вијека.
1635. - Рођен енглески физичар Роберт Хук, секретар Краљевског друштва у Лондону, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и први открио ћелијску структуру биљака. Доказао је окретање Земље и гравитацију небеских тијела и аутор је закона о истезању еластичних тијела /"Хуков закон"/.
1721. - Умро француски сликар Жан Антоан Вато, типичан представник рококоа, чије је сликарство деликатног колорита и осјетљивог цртежа углавном било посвећено темама из друштвеног живота аристократије.
1811. - Рођен енглески писац Вилијам Мејкпис Текери, оштар критичар друштва, посебно обожавања новца и положаја. Његова дјела су често "биографије" јунака, каткад и историје породица. Дјела: романи "Вашар таштине", "Хенри Езмонд", "Историја Пендениса", "Њукамови", "Вирџинијанци", сатира "Књига о снобовима", књижевне критике "Енглески хумористи 18. вијека", историјско дјело "Четири Џорџа".
1817. - Умрла енглеска списатељица Џејн Остин, која је у романима реалистички сликала свакодневни живот провинцијске Енглеске. Заплети њених романа - протканих хумором и благом иронијом - једноставни су и извиру из психологије ликова обичних људских односа, а дијалог је веома вјешто вођен. Дјела: романи "Разбор и осјећање", "Гордост и предрасуда", "Менсфилдски парк", "Ема", "Нортагентска опатија", "Наговарање".
1868. - Постављен камен темељац за зграду Народног позоришта у Београду, чему је пресудно допринијело гостовање у пријестоници Србије глумаца из Новог Сада 1867. Одушевљен представом "Госпође и гусари", кнез Србије Михаило Обреновић обећао је да ће о свом трошку подићи зграду и основати стално позориште. Народно позориште је свечано отворено у октобру 1869. пригодним комадом "Посмртна слава кнеза Михаила".
1870. - Ватикански концил прогласио догму о папској непогрешивости о питању вјере и морала римокатоличког свештенства и вјерника.
1872. - Умро мексички државник Бенито Пабло Хуарес, назван "Вашингтон Мексика", који је као предсједник од 1858. до 1865. и од 1867. до 1872. одвојио цркву од државе и спровео низ мјера значајних за социјални и економски развитак земље. Од 1858. у трогодишњем грађанском рату предводио је борбу против реакционарних кругова који су оборили закониту владу, а у вријеме француске интервенције од 1861. до 1867. борбу за независност земље, окончану поразом интервенциониста и стријељањем њиховог експонента цара Максимилијана Хабсбуршког.
1877. - Рођен српски византолог и преводилац Драгутин Анастасијевић, сјајан зналац грчког језика и палеографије, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Проучавао је ромејску /византијску/ културу и књижевност, српско-ромејске односе и истраживао нове изворе, нарочито на Светој Гори.
1883. - Рођен руски револуционар јеврејског поријекла Лав Борисович Розенфелд - Камењев, један од првака совјетске Русије послије Октобарске револуције 1917. Од 1918. до 1926. био је предсједник Московског совјета, потом замјеник предсједника Совјета народних комесара /влада/ и један од вођа "нове опозиције". У стаљинистичким "чисткама" ухапшен је 1935. и на монтираном процесу осуђен на пет година робије, а на новом процесу 1936. на смрт под оптужбом да је, као "непријатељ народа", ковао завјеру против совјетског вође Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљина/. Постхумно је рехабилитован.
1887. - Рођен вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг, премијер марионетске владе у Другом свјетском рату од 1942. до 1945. Његово је име постало синоним издајства и сарадње с њемачким нацистичким окупаторима. Основао је 1933. фашистичку странку и током агресије нацистичке Њемачке на Норвешку у априлу и мају 1940. активно је помагао окупаторима. Осуђен је на смрт и стријељан у октобру 1945.
1909. - Рођен руски политичар Андреј Андрејевич Громико, 28 година совјетски министар иностраних послова. У Другом свјетском рату био је совјетски амбасадор у САД, затим у УН, гдје је био познат као "мистер Њет". Совјетску дипломатију је предводио од 1957. до 1985. На чланство у Политбироу владајуће Комунистичке партије поднио је оставку 30. септембра 1988, а сутрадан и на положај предсједника Президијума Врховног совјета СССР на којем је био од 1985.
1918. - Рођен јужноафрички правник и државник Нелсон Ролихлахија Мендела, предсједник Јужне Африке и вођа Афричког националног конгреса и борбе против апартхејда у тој земљи на југу Африке. Расистички режим Јужне Африке га је 1962. осудио на пет година, а 1964. на доживотну робију. Из затвора је, послије огромног притиска свјетског јавног мњења и јавности Јужне Африке, пуштен 1990, а шеф државе је постао 1994.
1921. - Рођен први амерички астронаут Џон Глен, који је у космичком броду "Меркјури-Атлас 6" 20. фебруара 1962. три пута облетио око Земље.
1933. - Рођен руски писац Јевгениј Александрович Јевтушенко, предводник пјесничке генерације у постстаљинистичкој ери. У почетку је - на традицији Константина Дмитријевича Баљмонта, Владимира Владимировича Мајаковског и Сергеја Александровича Јесењина - програмском поезијом осмишљавао савременост и руску историју на етичко-филозофском плану, уз критику стаљинизма и деформација западне цивилазације. Касније се окренуо чистијој рефлексивној лирици, наглашавајући идеје солидарности, разумијевања међу људима и улогу пјесника. У прози је у раној фази избијао меланхолично-исповједни тон, а касније су примјетни фантастика и гротеска. Дјела: збирке пјесама и поема "Друм ентузијаста", "Лук и лира", "Јабука", "Њежност", "Моторни чамац за везу", "Хидроценрала у Братску", "Падају бијели сњегови", "Пјесник је у Русији више него пјесник", "Очињи слух", роман "Јагодњак", приче "Четврта Мешчанска", "Кокошији бог", "Ардабиола".
1936. - Побуном трупа генерала Франсиска Франка у Мелиљи у Шпанском Мароку против владе Народног фронта премијера Мануела Асање, побједника избора у фебруару 1936, почео грађански рат у Шпанији у којем је погинуло око милион људи. Томе је претходила завјера крајње деснице, уз помоћ нацистичке Њемачке и фашистичке Италије. У помоћ Републици су прискочили добровољци из цијелог свијета и формиране су интернационалне бригаде у којима је било и више од 1.500 Југословена. Франко је побиједио у прољеће 1939, највише захваљујући директној војној интервенцији Њемачке и Италије, послије чега је завео фашистичку диктатуру.
1942. - Послије 38 дана огорчених борби Нијемци и Хрвати у Другом свјетском рату заузели планину Козару у сјеверозападној Босни, на којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег са око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких, усташких и домобранских војника, уз подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више мјеста је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.
1942. - САД у Другом свјетском рату објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији - сателитима нацистичке Њемачке.
1951. - Амерички боксер афричког поријекла Џерси Џо Волкот у 37. години освојио титулу свјетског првака у тешкој категорији, поставши најстарији боксер којем је то успјело.
1971. - Шест емирата у Персијском заливу - Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Аџман, Ум ал Кајвајн и Фуџајра - склопило споразум о оснивању федерације Уједињених Арапских Емирата. Споразум је ступио на снагу у децембру 1971, а у фебруару 1972. федерацији се прикључио и Рас ал Кајма.
1972. - Египат затражио да СССР повуче свих 20.000 војних савјетника, оптуживши Москву да није послала обећано оружје, што је означило почетак заоштравања односа двије земље и приближавања Каира Вашингтону.
1991. - Предсједништво СФРЈ објавило одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.
1992. - Ратни бродови НАТО-а и Западноевропске уније упловили у Јадран ради контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.
1994. - Од експлозије у центру јеврејске заједнице у Буенос Ајресу, коју су подметнули исламски терористи, погинуло 96 људи.
1999. - Чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су у Српском Сарајеву 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју федералног Сарајева.
2000. - ЕУ је донијела одлуку да укине санкције Београду уколико опозиција побиједи на изборима. У поруци народу Србије министри иностраних послова ЕУ позвали бираче да гласају против Слободана Милошевића.
2007. - При паду путничког авиона на аеродром у бразилском граду Сао Паoлу погинуло 200 људи.
2009. - Хенри Алингем, најстарији човјек на свијету и један од посљедњих преживјелих учесника Првог свјетског рата, умро у 113. години.
