На данашњи дан, 19. април

19.04.2024. 08:03
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је петак, 19. април, 110. дан 2024. До краја године има 257 дана.

1689. - Умрла шведска краљица Кристина Аугуста, која је 1644. окончала рат са Данском и 1648. тридесетогодишњи рат, учинивши Шведску великом силом, а Балтик "шведским морем". Краљица је постала 1632. у осмој години живота, а крунисана је 12 година касније. Као једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена научницима и књижевницима и на двору је окупљала учене људе, укључујући француског филозофа Ренеа Декарта. Пошто је 1654. принуђена да абдицира због тајног преласка у римокатоличку вјеру, путовала је по Европи са љубавником, кога је касније убила, и настанила се у Риму, гдје је и умрла.

1775. - Поразом Британаца код Лекситона и Конкорда почео амерички рат за независност.

1783. - Конгрес САД објавио да је побједоносно окончан рат за независност од Велике Британије.

1824. - Умро енглески писац Џорџ Гордон Бајрон, један од оснивачава европског романтизма. Његова поезија је оличавала слободан људски дух у побуни против поретка, због чега је постао веома утицајан и популаран код европских народа под јармом туђе власти или домаћег деспотизма. Енглеску је напустио, разочаран, 1816. и у Италији је створио највећа дјела : "Чајлд Халорд", "Каин", "Манфред", "Дон Жуан". Отишао је 1823. да помогне борбу Грка за ослобађање од Турака, али је убрзо оболио од маларије и умро, не остваривши идеал да се бори за слободу грчког народа.

1881. - Умро енглески државник Бенџамин Дизраел, оснивач и вођа конзервативаца, премијер 1862. и од 1874. до 1880. Започео је освајачки рат против Бура 1877, покорио Авганистан и освојио Кипар. Био је противник Русије и Француске, а подржавао је Аустро-Угарску и Отомаснко царство.

1882. - Умро је енглески природњак Чарлс Роберт Дарвин, творац теорије о еволуцији живих бића, назване дарвинизам. Током експедиције бродом "Бигл" од 1831. до 1836. сакупио је огроман научни материјал, а путовање је описао у књизи "Пут природњака око свијета". На обалама Јужне Америке и острвима Тихог окена проучавао је геолошке формације, биљке и животиње и закључио да су се организми постепено мијењали. У епохалном дијелу "Постанак врсте путем прирордног одабирања" разрадио је тезу о еволуцији. Постанак врста је револуционисао биологију, али је изазвао жестоке нападе црквених кругова. Остала дјела: "Промјенљивост животиња и биљака под домаћим условима", "Поријекло човјека".

1906. - Умро француски физичар и хемичар Пјер Кири, који је са супругом Маријом Кири - Склодовском и Антоаном Андријем Бекерелом подијелио 1903. Нобелову награду за физику. С братом Жаком је 1880. открио пизоелектрицитет. Проучавао је магнетске појаве, а 1988. са супругом је пронашао радиоактивне елементе полонијум и радијум. Радови Пјера и Марије Кири оставили су темеље модерне науке и радиоактивности и показали да радиоактивност углавном не зависи од спољних услова.

1911. - У Португалу је одвојена црква од државе.

1921. - Ступио на снагу Закон о подјели Ирске на Републику Ирску и Сјеверну Ирску, која је остала дио Велике Британије. Независност је резултат многобројних устанака Ираца, па је британска влада, немоћна да оружјем сузбије бунт, подијелила острво и већим дијелом признала независност.

1932. - Влада Југославије донијела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомјесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна пљенидба имовине. Око 709.000 сељака дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

1943. - Преживјели Јевреји варшавског гета, из којег су до тада Нијемци ликвидирали пола милиона људи, дигли су у Другом свјетском рату устанак и до 16. маја 1943. одолијевали неупоредиво јачим нацистичким снагама. Изгинуло је више од 13.000 устаника, а 58.000 је послато у концетрационе логоре и ливидирано. Из гета - које су послије пропасти устанка Нијемци сравнили са земљом - преживјело је само 82 људи.

1945. - Америчке трупе у Другом свјетском рату заузеле њемачки град Лајпциг.

1960. - Први предсједник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.

1967. - Умро њемачки државник Конрад Аденауер, канцелар Западне Њемачке од 1949. до 1963. године. До доласка нациста на власт 1933. био је адвокат и градоначелник Келна. Политички се реактивирао послије капитулације Трећег рајха у Другом свјетском рату, тијесно сарађујући са америчком војном управом. Учествовао је у стварању НАТО пакта и других облика сарадње западних држава.

1971. - СССР лансирао космичку станицу "Саљут " у орбиту око Земље.

1975. Маоистички покрет Црвених Кмера овладао је цијелом Камбоџом. Током страховладе, окончане вијетнамском окупацијом крајем 1978, Црвени Кмери су ликвидирали од милион до два милиона сународника.

1975. С космодрома "Бајконур" лансиран први индијски сателит.

1984. - Лансиран први кинески телекомуникациони сателит, што су прије Кине успјели само СССР и САД.

1989. - Од експлозије током поморских маневара у Атлантику на америчком војном броду "Ајова" погинуло је 47 људи.

1993. - Више од 80 припадника једне америчке вјерске секте, укључујући њиховог вођу Дејвида Кореша, погинуло је кад су послије 51 дан опсаде федерални агенти упали у сједиште секте у тексашком граду Вако.

1994. - У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац у Другом свјетском рату Пол Тувије.

1995. - Од експлозије у једној федералној згради у америчком граду Оклахома Сити погинуло је најмање 168 људи.

2000. - Сви путници - њих 124 и седам чланова посаде погинуло у филипинском авиону, који се срушио и запалио близу јужног филипинског града Давоа.

2004. - Жалбено вијеће Хашког трибунала укинуло пресуду којом је генерал Војске РС Радислав Крстић проглашен кривим за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради геноцида. Вијеће је казну Крстићу преиначило са изречених 46 на 35 година затвора.

2006. - Потписан Основни уговор између Ватикана и БиХ.

2017. - Умро Радивој Раша Попов, књижевник и публициста, лектор, глумац и новинар "Дневника", "Младости" и Радио-телевизије Београд. Најмлађи водитељ Дневника TВ Београд, главни уредник издавачке куће Матице српске. Рођен је 26. јуна 1933. у Мокрину. Иако је више волио историју, 1952. Попов се одлучио за студије књижевности у Београду. Био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему и главни уредник издавачке куће "Матица српска". Добитник је многобројних признања, између осталих Годишње награде Радио Београда 1967. за серију "Видови фашизма" и Награде за животно дјело "Доситеј Обрадовић" 2015. Остаће запамћен и по серији за дјецу "Фазони и форе" у којој је играо Рашу Проналазача. Објавио је више књига пјесама за дјецу и одрасле: "Два ока" /1963/, "Гвоздени магарац" /1976/, "Жабац који не зна да ћути" /1987/, "Tрулеж зглаве" /1991/, "Шешир без дна" /2001/, "Лажљива уста истине" /2002/, "Возом посред улице" /2003/, "Био сам срећни коњ" /2003/, "Бајке за 21. век" /2007/, "Чаробњаков СМС" /2007/, "Мали зелени" /2009/, "Мокрински патуљци" /2013/, "Усамљена принцеза" /2014/.

 
Коментари 0
Повезане вијести
На данaшњи дан, 21. мај На данaшњи дан, 21. мај
На данашњи дан, 20. мај На данашњи дан, 20. мај
На данашњи дан, 19. мај На данашњи дан, 19. мај
Најчитаније
  • Душанов законик данас пуни 675 година
    17m
    1
  • У току увиђај у стану гдје су пронађена тијела жене и двоје дјеце
    14h 18m
    0
  • Матурантима по 100 КМ од Општине Источна Илиџа (ФОТО)
    18h 40m
    4
  • Награђени побједници конкурса поводом обиљежавања Дана Прве сарајевске механизоване бригаде
    19h 5m
    0
  • Лука Глигорић ученик генерације Средње школе „28. јуни“
    16h 55m
    1