Данас је субота, 19. недјеља, 50. дан 2023. До краја године има 315 дана.
1473. - Рођен пољски астроном Миколај Коперник, познат као Никола Коперник, творац хелиоцентричног система, једне од највећих прекретница у историји науке. Умјесто птоломејског геоцентричног система, према којем је Земља центар васионе, он је послије истраживања која је обавио по повратку са вишегодишњих студија у Италији - полазећи од теорије грчких астронома који су сматрали да је Сунце центар свијета око којег круже Земља и друге планете - успоставио хелиоцентрични систем. Према том учењу, Земља и друге планете се крећу по путањама у чијем је центру Сунце, а привидно кретање небеске сфере је посљедица кретања Земље. Тиме је ударио темеље модерне астрономије и основе за открића Јоханеса Кеплера и Исака Њутна о кретању небеских тијела, али је његова теорија имала далекосежне посљедице и за остале природне науке и цјелокупан духовни развој човјечанства. Његово учење је, уз мноштво сљедбеника, због злогласне римокатоличке инквизиције, имало и мученике - Ђордана Бруна је суд инквизиције послао на ломачу, а Галилео Галилеј, под пријетњом смрти, морао да своје учење прогласи као заблуду. Римска црква је 1616. забранила сва дјела којима је основа било Коперниково учење. Дјела: "Цомментариолус...", "Де револутионибус орбиум цоелестиум".
1674. - Потписивањем Вестминстерског уговора окончан је енглеско-холандски рат, а Нова Низоземска припала је Енглеској.
1743. - Рођен италијански композитор Луиђи Родолфо Бокерини, виртуоз на виолончелу, који је утицао на развој гудачких квартета као музичке форме и први компоновао музику за гудачке квинтете и квинтете за гудачке инструменте и клавир. Створио је око 500 дјела у стилу рококоа, укључујући симфоније, концерте за виолончело, камерну и црквену музику.
1797. - Папа Пије Четврти с Наполеоном Бонапартом потписао Толентински уговор, према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској. Наполеон Бонапарта се 1800. године прогласио првим конзулом Француске.
1875. - Умро српски писац Коста Трифковић, комедиограф који је реалистички сликао нарави војвођанске средине у другој половини 19. вијека. Послије завршетка студија права у Пожуну радио је у Пешти као чиновник, потом у Новом Саду као биљежник и адвокат. Његове шаљиве позоришне игре су прожете неусиљеним хумором и природношћу и биле су право освјежење у вријеме тешке романтичарске драме. Реалистички је наставио комедиографску традицију, занемарену у српској литератури послије Јована Стерије Поповића, али без Стеријине снаге и дубине. Дјела: "Избирачица", "Мило за драго", "Младост Доситеја Обрадовића", "Школски надзорник", "Љубавно писмо", "Честитам", "Француско-пруски рат".
1878. - Санстефанским уговором окончан српско-турски рат. Уговор којим је Русија покушала да створи велику Бугарску на рачун Србије поништен је на захтјев осталих европских сила на Берлинском конгресу у јулу 1878.
1913. - Донесна Уредба о ваздушном саобраћају у Србији којом је било предвиђено да Министарство унутрашњих дела врши надзор над исправношћу ваздухоплова, а Министарство војске над способношћу пилота. Ваздухоплови нису смјели имати оружје и муницију, као ни фотоапарат и голубове-писмоноше. Био им је забрањен лет приликом непогода и ноћу, као и око утврђених насеља. Страни ваздухоплови су могли прелазити на територију Србије само на мјесту и у вријеме које одреди царинска служба у договору са министром унутрашњих дела. За прекршиоце ове уредбе биле су предвиђене врло строге казне. Основи међународног ваздухопловног права постављени су 1919. године, када је у Паризу усвојена Међународна конвенција о ваздухопловном саобраћају.
1918. - У Русији декретом бољшевика забрањено приватно власништво над земљом, водом и природним добрима.
1922. - У Загребу изашао први број листа "Борба", иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист је забрањен 13. јанаура 1929. Поново је излазио као орган КПЈ у Другом свјетском рату у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. и у Босанској крајини од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. Послије ослобођења Београда, 15. новембра 1944. је, као орган КПЈ, постао дневни лист.
1924. - Рођен амерички филмски глумац Ли Марвин, бриљантан тумач улога бруталних отпадника и људи с маргине друштва. Филмови: "Велика трка", "Команчероси", "Дванаест жигосаних", "Човјек који је убио Либерти Валанса", "Кат Балу", "Монти Валш", "Поинт Бланк", "Пакао Пацифика", "Убице".
1940. - Умро српски политичар Љуба Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег предсједника је изабран 1912. Први пут министар просвјете је постао 1904, на том положају је био и од 1914. до 1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. Послије стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. постао је предсједник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924.
1942. - Јапански авиони су у првом нападу на Аустралију у Другом свјетском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу су погинула 243 Аустралијанца, потопљено је осам бродова и уништена су 23 авиона.
1945. - Америчке снаге су се у Другом свјетском рату искрцале на пацифичко острво Иво Џима, а послије крвавих борби, од 22.000 Јапанаца само 212 најтежих рањеника се предало 26. марта 1945, док су Американци имали више од 6.800 мртвих.
1951. - Умро француски писац Андре Жид, сјајан стилиста, творац антикомформистичких дјела, добитник Нобелове награде за књижевност 1947. Његову модерну интелектуалну прозу одликује велика искреност и презир према предрасудама. Дјела: романи "Ковачи лажног новца", "Подруми Ватикана", "Пасторална симфонија", "Земаљска храна", путописи "Повратак из СССР", "Путовање у Конго" и изузетно поетски "Дневник".
1952. - Умро норвешки писац Кнут Хамсун, добитник Нобелове награде за књижевност 1920. године. Његови романи, писани супериорним стилом, усредсређени су на психологију личности и прожети доживљајима природе и љубави, а драме и лирика су слабијег квалитета. У окупираној Норвешкој у Другом свјетском рату подржао је марионетску владу коју су устоличили њемачки нацисти, заслијепљен заблудом да ће Норвежани, као "чиста германска нација", послије рата заузети почасно мјесто у "новом свјетском поретку". Огорчени земљаци нису му опростили подршку нацистима, исказавши протест масовним слањем пакета његових књига, које су му на кућну адресу достављали поштом. Послије рата је осуђен због велеиздаје, али у посљедњем дјелу, аутобиографији "На зараслим стазама", није показао ни трунку кајања. Остала дјела: романи "Глад", "Мистерије", "Пан", "Викторија", "Сањари", "Роса", "Под јесењом звијездом", "Бенони", "Луталица свира са сордином", "Посљедња радост", "Дјеца времена", "Град Сегелфос", "Плодови земље", "Скитнице", "Жене крај студенца", "Посљедње поглавље", "Аугуст", "Али живот живи".
1959. - Велика Британија, Грчка и Турска у Лондону потписале споразум о независности Кипра.
1962. - Умро Георгиос Папаниколау, грчки љекар, пионир цитопатологије, изумитељ "Папа теста" за рано откривање патолошких промена на грлићу материце.
1976. - Исланд прекинуо дипломатске односе са Великом Британијом послије неуспјешних преговора двије земље о праву на рибарење у спорним водама.
1977. - У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".
1991. - Борис Јељцин затражио оставку предсједника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт.
1992. - У Јужној и Сјеверној Кореји ступили на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву.
1993. - Поред обале Хаитија у олуји је потонуо ферибот и од око 1.500 путника и чланова посаде спасило се само 285 људи.
1997. - Умро кинески државник Денг Сјаопинг, главни архитекта привредних реформи и силовитог економског успона Кине крајем 20. вијека. Најмногољуднијом земљом свијета руководио је од 1978, а с посљедње званичне руководеће функције се повукао 1990, али је његов пресудан утицај остао неспоран до смрти. У раној младости је 1920. отишао у Француску и радио је у фабрикама у близини Париза, гдје је 1922. постао члан Омладинске комунистичке лиге, а по повратку у отаџбину 1924. Комунистичке партије Кине. Послије студија у Москви 1927. је изабран за секретара Централног комитета Комунистичке партије и потом је био један од руководилаца Кинеске револуције и истакнути командант јединица кинеске Црвене армије. Члан Политбироа Централног комитета владајуће Комунистичке партије је постао 1955, а 1956. генерални секретар Партије, али је збачен 1966. у ултраљевичарској Културној револуцији и послат у радни логор на "преваспитавање". Претходно је 1961. изговорио чувену реченицу: "Није важно да ли је мачка црна или бијела, све док лови мишеве", а 1962. је критиковао народне комуне, које је подржавао кинески лидер Мао Це Тунг, говорећи о огромној економској штети политике познате као "Велики скок". Рехабилитован је 1973. и постављен на функцију потпредсједника владе, али га је с власти 1976. оборила "четворочлана банда", предвођена Маовом супругом Ђанг Цхин. У врх кинеске политике се вратио 1977. послије Маове смрти и хапшења "четворочлане банде", а 1978. је започео гигантске политичке и економске реформе којима је драматично преобразио Кину, учинивши је једном од економски најуспјешнијих земаља свијета.
1999. - Убијен вјерски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, заједно са два сина.
2001. - Умро Стенли Крамер, амерички филмски редитељ и продуцент.
2004. - Златомир Костић /27/ из Угљара код Косова Поља и Милијана Марковић /24/ из села Старо Грацко код Липљана убијени из засједе на транзитном путу у Липљану.
2016. - Умро Умберто Еко, италијански књижевник и филозоф, професор Универзитета у Болоњи.
