НДХ је била фашистичка творевина у Другом свјетском рату, на чијем се челу налазио усташки поглавник Анте Павелић. Историјски извори наводе да su oдмах по оснивању НДХ усташе почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима, а до јесени 1941. године године у Србију је протјерано око 200.000 Срба.
На простору НДХ формирани су бројни логори, a уз благослов Ватикана и Римокатоличке цркве у Хрватској, православни Срби су присилно покатоличавани. Најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи.
Најпознатије стратиште био је концентрациони логор Јасеновац у којем је убијено око пола милиона Срба, а цијеле српске породице угашене.
У периоду од љета 1941. до краја априла 1945. године, та највећа фабрика смрти у Другом свјетском рату или балкански Аушвиц, функционисао је као дио репресивног апарата тог режима и остао је један од најмрачнијих симбола страдања у Другом свјетском рату.
На простору НДХ формирани су и логори за дјецу, једини такве врсте у Другом свјетском рату. Историјски подаци указују да је само са подручја Козаре страдало више од 19.000 српске дјеце, што од усташког метка и ножа, што од глади и болести у многим логорима и болницама.
Такође, на ширем простору НДХ постојала су бројна мјеста масовних страдања, укључујући јаме и стратишта на подручју Херцеговине, Лике, Кордуна и Баније, у које су бацани убијени Срби.
НДХ је била пуна логора, а осим Јасеновца, ту су били Стара Градишка, Јадовно, Јастребарско, Госпић, вила "Лубурић", Даница, Ливно, Доња Градина, Ђаково, Керестинец, Крушчица, Лепоглава, Лобор, Паг, Ступачиново, Тења и Цапраг.
Један од највећих заговорника прогона Срба био је министар образовања и вјере у НДХ Миле Будак.
Надзор над свим логорима у Јасеновцу Павелић је повјерио Вјекославу Максу Лубурићу који је ово мјесто патње и страдања заточених Срба, Јевреја и Рома повремено посјећивао и чинио такве злочне да су га чак и Нијемци окарактерисало као "ментално болесног".
Лубурић је побјегао из НДХ преко Аустрије у Шпанију, гдје је убијен у атентату који је, наводно, извршила тајна служба СФРЈ. Војни суд СФРЈ осудио је Павелића у одсуству за ратне злочине, а умро је у Мадриду 1959. године од рана задобијених у атентату који је на њега двије године раније извршио Благоје Јововић.
Историјски је забиљежено да је режим НДХ био под снажним утицајем нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, а најозлоглашенија усташка формација је била „Црна легија“ основана у Сарајеву 1941. године. Њом је командовао Јуре Францетић, а његов замјеник је био Рафаел Бобан. Због страшних злочина, њемачки војни представници тражили су од усташког поглавника Анте Павелића да расформира ту усташку јединицу или да уклони Францетића са њеног чела.
Политички програм НДХ био је заснован на идеји етничког и политичког инжењеринга, што је довело до масовних злочина и великих страдања током Другог свјетског рата.
Историјски период НДХ остаје један од најмрачнијих дијелова историје Балкана и Европе, који и данас изазива снажне историјске и друштвене расправе.
