Данас је сриједа, 20. новембар, 324. дан 2019. До краја године има 41 дан.
1602. - Рођен њемачки физичар и проналазач Ото фон Герике, који је први демонстрирао вакуум и приказао чувени експеримент о ваздушном притиску. Такође је изумио ваздушну пумпу, ваздушну вагу и барометар.
1616. - Француски кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље постао шеф дипломатије и министар рата. Као свемоћни министар краља Луја Тринаестог поставио је циљ да Француску учини првом силом у Европи и увео је земљу у Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ њемачког царства. Наставио је колонијално ширење Француске, ограничио утицај Римокатоличке цркве, папе и племства у државним пословима и угушио устанак хугенота.
1780. - Велика Британија објавила рат Холандији зато што је америчким побуњеницима бродовима дотурала француско и шпанско оружје.
1818. - Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио независност Венецуеле од Шпаније.
1847. - Умро српски писац, преводилац и глумац Јоаким Вујић, отац српског позоришта. Гимназију је учио у Калочи и Сегедину, лицеј и права у Пожуну /Братислава/, доста је путовао учећи стране језике. Прву "театралну представленију" приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. У Србији је с прекидима боравио од 1833. до смрти и у Крагујевцу и Београду је, као "књажевско-сербског театра директор", основао 1834. и 1836. прве позоришне трупе. Био је противник језичке реформе Вука Караџића. Написао је "Путешествија" и 21 драмско дјело, укључујући "Крешталицу", "Фернанда и Јарику" и "Љубовбнају завист через једне ципеле".
1863. - Рођен српски писац Богдан Поповић, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије, један од оснивача "Српског књижевног гласника" и творац "београдског књижевног стила". Знатно је утицао на европеизацију српске књижевности уочи Првог свјетског рата. Објавио је "Антологију новије српске лирике" и већи број студија из књижевности и умјетности.
1873. - Уједињени ривалски градови Будим и Пешта и тако је настала мађарска пријестоница Будимпешта.
1894. - Умро руски композитор и пијаниста Антон Григорјевич Рубинштајн, оснивач Конзерваторијума у Петрограду, један од највећих пијаниста 19. вијека. Компоновао је опере, клавирске композиције, соло пјесме.
1910. - Умро руски писац и мислилац Лав Николајевич Толстој, великан свјетске књижевности који је посједовао огромну и оригиналну стваралачку снагу, одбивши претходно да се измири с Руском православном црквом која га је екскомуницирала. Прва дјела је написао на Кавказу, гдје се као добровољац борио против Турака. Послије Кримског рата, у којем је био официр, повукао се на имање у Јасну Пољану. Разобличавао је тешко друштвено стање у Русији, писао против бракова склопљених ради интереса, неправедних судова, рата, лицемерја цркве, експлоататорског племства, царског самодржавља и терора. Сликао је ненадмашно стравичну биједу сељака и све видове насиља. Због реалног приказивања живота долазио је у сукоб са властима и Црквом. Дјела: романи "Рат и мир", "Ана Карењина", "Васкрсење", приповијетке "Севастопољске приче", "Козаци", "Отац Сергије", "Кројцерова соната", "Хаџи-Мурат", "Народне приче", драме "Живи леш", "Царство мрака", "Свјетлост у тами свијетли", студије "Шта је умјетност", "Моја исповијест", "У чему је моја вјера", "Не могу да ћутим!", "Па шта да радимо?", мемоари "Дјетињство", "Дјечаштво" и "Младост".
1914. - На Врапчем брду код Лазаревца у Првом свјетском рату у Колубарској бици погинуо српски официр Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији. Предводио је 5. априла 1903. демонстрације у Београду против режима краља Александра Обреновића и потом морао да емигрира. Послије мајског преврата оснивачки конгрес Српске социјалдемократске партије је у августу 1903. прогласио партијским органом "Народне новине", које је он уређивао. Дипломирао је права у Београду 1906, секретар партије је постао 1908, а теоријски часопис "Борба" покренуо је 1910. На Међународном конгресу социјалиста у Копенхагену 1910. одржао је значајан говор о аустроугарској анексији БиХ, указавши на погрешан став аустријских социјалиста у националном питању и однио убједљиву побједу у полемици с једним од вођа Социјалистичке партије Аустрије - Карлом Ренером. Објавио је око 600 радова у домаћим и страним листовима. Био је пацифиста и ватрени противник рата, али се као родољуб борио у ослободилачким ратовима Србије. Дјела: "Законско осигурање радника", "Србија и Албанија", "Закон о радњама и социјална демократија", "У изборну борбу!", "За социјалну политику", "Социјал-демократски агитатор", "Порези: једна жалосна глава у политици српске буржоазије", "Јединство покрета".
1919. - У Берлину илегално почео Први међународни конгрес омладинских организација 13 земаља на којем је основана Комунистичка омладинска интернационала.
1925. - Рођен амерички политичар Роберт Френсис Кенеди, који је постао министар правде кад је његов старији брат Џон изабран за предсједника САД. Убијен је у Лос Анђелесу 1968. у току предсједничке кампање, непуних пет година пошто је, такође у атентату, убијен његов брат. Од 1951. је радио у Криминалистичком уреду Министарства правде, а 1954. је постао члан Сталног сенатског истражног поткомитета. Од 1961. до 1964. био је министар правде, послије чега је у држави Њујорк изабран за сенатора.
1925. - Рођена руска балерина Маја Михајловна Плисецкаја, која је спојила традиционалну руску кореографску школу с модерним токовима руског балета. Као дугогодишња примабалерина "Бољшој театра" у Москви, креирала је с изузетним играчким сензибилитетом партије класичног репертоара, попут "Дон Кихота", "Лабудове смрти", "Лабудовог језера", "Ромеа и Јулије", "Ивана Грозног", "Галеба", а са супругом, композитором Родионом Шчедрином, поставила је балетску верзију Толстојеве "Ане Карењине".
1945. - У Нирнбергу пред Међународним судом почело суђење њемачким ратним злочинцима у Другом свјетском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човјечанства и казнио виновнике. Послије десет мјесеци, 12 њих је осуђено на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а петорица су ослобођена.
1945. - Савезничка Контролна комисија дозволила пресељење шест милиона Нијемаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Њемачку.
1947. - У Лондону се вјенчали принц Филип Маунтбатен и принцеза Елизабета, која је пет година касније ступила на британски пријесто као краљица Елизабета Друга.
1959. - Генерална скупштина УН усвојила Декларацију о правима дјетета, којом су прокламована једнака права за сву дјецу, без обзира на расу, вјеру, поријекло и пол.
1959. - У Стокхолму Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португалија и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА /Европско удружење слободне трговине/.
1962. - Предсједник САД Џон Кенеди укинуо америчку блокаду Кубе, чиме је формално окончана "кубанска ракетна криза", током које се свијет нашао на ивици атомског сукоба САД и СССР-а.
1974. - У првом удесу путничког авиона "боинг 747", који се срушио послије полијетања с аеродрома у главном граду Кеније Најробију, у џамбо џету западноњемачке компаније "Луфтханза" погинуло 59 људи.
1975. - Умро шпански диктатор Франсиско Франко, који је 36 година диктаторски управљао Шпанијом. Убрзо послије његове смрти у тој земљи је успостављен демократски поредак.
1979. - Око 300 наоружаних шиитских побуњеника упало у велику џамију у Меки, одакле их је, уз велико крвопролиће, 4. децембра 1979. истјерала саудијска армија.
1980. - У Кини почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Цхинг, удовица предсједника Мао Це Тунга, под оптужбом за издају и злочине током Културне револуције од 1966. до 1976.
1981. - Руски велемајстор Анатолиј Карпов задржао титулу првака свијета у шаху, побједом у мечу у Италији над бившим земљаком велемајстором Виктором Корчнојем.
1992. - У пожару готово уништен Виндзорски замак, једна од највећих британских знаменитости.
1993. - Срушио се македонски путнички авион, у којем је од 116 путника и чланова посаде несрећу преживио само један.
1995. - На предсједничким изборима у Пољској кандидат љевице Александар Квашњевски побиједио дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.
2006. - Умро чувени амерички редитељ Роберт Алтман. Његови познати филмови -
"Одбројавање", "Меш", "Нешвил", "Буфало Бил и Индијанци", "Кратки резови", "Играч", "Луд за љубављу", "Голсворд парк" и "Висока мода".
