Данас је петак, 21. јун, 173. дан 2023. До краја године има 193 дана.
1527. - Умро италијански политичар, дипломата, писац и историчар Николо Макијавели, један од утемељивача политичке науке. Послије стварања Фирентинске републике 14 година био је секретар владајућег "Савјета десеторице". Ослободио је политичка разматрања теолошких, моралних и метафизичких концепата и зачетник је идеје националне државе. У главном дјелу - "Владалац", у којем је изнио и сопствена дипломатска искуства, разрадио је теорију, према којој, владар треба да управља државом у интересу њеног јачања, без обзира да ли ће циљ постићи законом или силом, а ако чињенице оптужују владара извињава га резултат. Сматрао је да су мјерила индивидуалног морала неподобна за процјењивање поступака који се чине у име државе. Залажући се за бољи положај и јединство Италије, истицао је да за отаџбину не треба штедјети нити бирати средства и да владар треба да користи и закон, својствен људима, али и силу, својствену звијерима, ако је закон недовољан за остварење циља, из чега је касније изведен појам "макијавелизам". Римокатоличка црква је 1559. ставила његова дјела на "индекс забрањених књига". Остала дјела: "Разматрања о првих десет књига Тита Ливија", "Историја Фиренце", "О ратној вјештини", комедија "Мандрагола".
1791. - Француски краљ Луј Четрнаести и краљица Марија Антоанета у рано јутро покушали да побјегну из Париза, али су стигли само до Варена, гдје су ухапшени.
1813. - Шпански краљ Жозеф, брат француског цара Наполеона Првог Бонапарте, напустио Мадрид, јер су га у бици код Виторије поразиле снаге енглеског војсковође Артура Велзлија, војводе од Велингтона, чиме је окончана француска владавина Шпанијом.
1842. - Београђане који су дошли да виде представу "Апотеоза бесмртног Карађорђа" Ђорђа Малетића, којом је требало да буде обиљежено 25 година од смрти вође Првог српског устанка, на вратима зграде у којој је заказана премијера затекло је обавјештење: "По наредби честитог паше, заказана представа неће се одржати зато што се у њој мијешају Турци и Срби". Представа је приказана 1847. у "Театру код јелена" и доживјела је велики успјех.
1855. - Рођен српски филолог Пера Ђорђевић, предсједник Српске књижевне задруге, члан Српске краљевске академије. Сарађивао је у издавању "Рјечника" Вука Стефановића Караџића и издао граматичке и полемичке Караџићеве списе. Дјела: "Теорија књижевности", студије - "О падежима без приједлога", "О реду ријечи у српском језику".
1876. - Умро мексички генерал и државник Антонио Лопес де Санта Ана, предсједник Мексика од 1833. до 1836. Потом је поново владао Мексиком као диктатор 1839. и од 1841. до 1845, кад је приморан да оде у избјеглиштво. Посебно је упамћен по освајању тврђаве Аламо у Тексасу 1836, кад је око 4.000 војника под његовом командом масакрирало нешто мање од 200 бранилаца, укључујући и Дејвида Крокета.
1881. - Кнез Милан Обреновић сребрним будаком обиљежио почетак градње пруге Београд-Ниш, прве у Србији, а први путнички воз ка Нишу је са београдске жељезничке станице кренуо 3. септембра 1884.
1905. - Рођен француски филозоф и писац Жан Пол Сартр, један од твораца филозофије егзистенцијализма, који је 1964. добио Нобелову награду за књижевност, коју је одбио да прими, уз образложење да је увијек одбијао званичне почасти и да не жели да се равна са институцијама. У Другом свјетском рату учествовао је у Покрету отпора, а улогу ангажованог интелектуалца наставио је залажући се за националну слободу народа Индокине и Алжира и одупирући се реакционарним снагама у Француској. Хоризонт његове мисли одређен је скупом идеја инспирисаних дјелом Серена Обија Кјеркегора, Едмунда Хусерла, Мартина Хајдегера, Георга Вилхелма Фридриха Хегела и Карла Маркса. Посебно је тематизовао идеју индивидуалне слободе, избора и егзистенцијалног пројекта, становиште о неизбјежности ангажовања и одговорности писца и човјека, егзистенцијалну психоанализу. Настојао је да створи синтезу егзистенцијализма и марксизма. У књижевности је проводио концепт "ангажоване литературе". Дјела: филозофски списи "Биће и ништа", "Имагинарно", "Егзистенцијализам је хуманизам", "Критика дијалектичког ума", романи "Мучнина", "Путеви слободе", драме "Прљаве руке", Несахрањени мртваци", "Ђаво и Господ Бог", "Иза затворених врата", "Блудница достојна поштовања", "Заточеници из Алтоне", есеји "О Бодлеру", "Шта је књижевност", аутобиографија "Ријечи".
1908. - Умро руски композитор и диригент Николај Андрејевич Римски - Корсаков, члан композиторске групе "Велика петорица", чије дјело одликују раскошне оркестарске боје, бриљантна инструментација и виртуозна оркестрација. Ослањао се на музичке мотиве руског и азијских народа. Веома је значајан и као музички педагог: међу његовим ученицима били су и Игор Фјодорович Стравински и Сергеј Сергејевич Прокофјев. Написао је "Принципе оркестрације", стандардни приручник на свим музичким академијама у свијету. Дјела: опере "Садко", "Златни пијетао", "Сњегурочка", "Царска невјеста", симфонијске композиције "Фантазија на српске теме", "Шехерезада", "Шпански капричо".
1933. - Рођена француска списатељица Франсоаз Куаре, позната као Франсоаз Саган, која је описала живот француске омладине у веома читаним романима, с одјеком у цијелом свијету, али је њихова књижевна вриједност оспоравана. Дјела: романи "Добар дан, туго", "За мјесец, за годину", "Извјестан осмијех", "Волите ли Брамса", "Чудесни облаци", "Распремљен кревет", "Изгубљен профил", "Модрице на души", драме "Дворци у Шведској", "Чувар срца", "Клавир у трави".
1942. - Њемачки Сјеверноафрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела, уз подршку италијанских трупа, заузео у Другом свјетском рату стратешки важан град Тобрук у Либији. У борбама је заробљено 25.000 војника британске Осме армије. Потом су Нијемци кренули на Египат и уплели се у борбе у сјеверној Африци, завршене њиховим поразом у децембру 1942. код Ел Аламејна и потпуним сломом у априлу 1943.
1945. - Јапанске снаге на острву Окинава - које је служило као посљедња одбрана Јапана у Другом свјетском рату - предале се америчким трупама.
1963. - Француска повукла поморске снаге из НАТО пакта.
1969. - Умрла америчка тенисерка Морин Коноли, названа Мала Мо. Она је 1953. постала прва тенисерка у историји "бијелог спорта" када је освојила сва четири Грен слем турнира.
1970. - Умро индонезијски државник Ахмед Сукарно, бивши предсједник Индонезије, први шеф те азијске острвске државе послије стицања њене независности од Холандије, један од лидера покрета несврстаности. Основао је 1927. Националну партију Индонезије. Колонијалне холандске власти су га због националистичке политике ухапсиле 1929. и забраниле партију, коју је наставио да води 1931. по изласку са робије. Поново је ухапшен 1933. и био интерниран до јапанске окупације Индонезије у Другом свјетском рату 1942, послије чега је, у интересу националноослободилачког покрета, привидно одржавао лојалне односе са јапанским властима. Постао је шеф државе послије проглашења Републике 1945. Холандија није признала ту владу и ухапсила га је крајем 1948, а на власт се вратио послије потписивања индонезијско-холандског споразума у јуну 1949. Доживотним предсједником проглашен је 1963, али је лишен свих функција 1967, двије године послије војног удара генерала Сухарта.
1970. - У финалу Свјетског фудбалског првенства Бразил у Мексико Ситију побиједио Италију резултатом 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.
1971. - Међународни суд правде у Хагу пресудио да је незаконита управа Јужне Африке на територији Југозападне Африке.
1990. - У току земљотреса на сјеверу Ирана погинуло 100.000 људи.
1990. - У Мађарској званично поново отворена берза, 42 године пошто је затворена одлуком комунистичке владе која је преузела власт послије Другог свјетског рата.
1992. - На територији под заштитом УН на Миљевачком платоу код Дрниша припадници хрватске војске масакрирали 40 српских територијалаца. Жртве су бацане у крашку јаму дубоку око 10 метара ван села Дриновци које су хрватски војници затим напунили смећем.
1994. - САД понудиле Сјеверној Кореји разговоре на високом нивоу, под условом да Пјонгјанг потврди одустајање од развоја нуклеарног програма.
2004. - Током напада на неколико зграда руске полиције и војске у ноћи између 21. и 22. јуна у Ингушетији је погинуло 90 људи, међу којима и 62 сарадника органа безбједности.
2008. - Ферибот, са више од 700 путника и чланова посаде, потонуо је у водама Филипина. Ферибот "Принцеза звијезда", на којем се налазило 626 путника и 121 члан посаде, пловио је од Маниле ка провинцији Цебу кад је дошло до потонућа. Узрок трагедије највјероватније је тајфун "Фенгшен.
