Данас је понедјељак, 23. јануар, 23. дан 2023. До краја године има 342 дана.
1516. - Умро шпански краљ Фернандо Други и Пети Католички /као Фернандо Други владар Арагоније, а као Фернандо Пети Кастиље и Леона/, чији је долазак на пријесто Арагоније 1479. означио почетак историје уједињене Шпаније. Његова жена Исабела Прва 1474. постала је краљица Кастиље, а он је наслиједио оца Хуана Другог у Арагонији и тако су сједињене главне пиринејске државе. Настојећи да ојача Римокатоличку цркву и монархију, 1480. утемељио је злогласни суд инквизиције, а 1492. је протјерао Јевреје из Шпаније. Борбе са Маварима је побједоносно окончао 1492, протјеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде, исте године је опремио експедицију Кристофора Колумба која је открила Америку, а 1503. је од Француске преотео Напуљску краљевину.
1719. - Уједињењем Вадуза и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.
1744. - Умро италијански филозоф, историчар и теоретичар права Ђовани Батиста Вико, или Ђамбатиста, оснивач филозофије историје и претеча модерне естетике. На универзитету у родном Напуљу 1697. је постао професор реторике. Прије тога је десетак година изучавао Платона и Корнелија Такита, своје омиљене писце, јер је, према његовим ријечима, први "описивао идеалног човјека, а други човјека какав јесте". Напуљски краљ Карло Трећи га је 1735. именовао за краљевског историографа. Сматрао је да се право рађа из свијести човјечанства и учествује у промјенама човјековог духа /мишљења/, па разлог промјена треба тражити у општој историји човјековог развитка. Тврдио је да је површни осјећај правде нагонски и да се изражава у религијским облицима, да у каснијем развоју човјек постаје способан за апстрактно мишљење и тек потом за филозофска начела права. У складу с тим, дијелио је римско право на божанску, херојску и људску фазу, а историју је - према "закону историјских циклуса" - посматрао као кружни ток и смјену те три фазе. То схватање је подлога његове филозофије историје, коју је утемељио као посебну научну дисциплину, идентификујући је са свијешћу човјечанства о својим дјелима: историју ствара човјек, изван свијета природе. Пјесништво је издвојио као аутономну еманацију духа, а и сам је писао стихове на латинском и италијанском језику. Насупрот картезијанском примату разума, створио је теорију о три главне фазе духа: осјећајној, фантазијској и разумској, при чему умјетност настаје на другом ступњу, а филозофија је израз чистог ума. Дјела: "Принципи нове науке о заједничкој природи нација", "Универзално право", "Аутобиографија".
1783. - Рођен француски писац Мари Анри Бејл, познат као Стендал, зачетник француског реализма, један од твораца реалистичког и психолошког романа. Као одушевљени присталица Француске револуције борио се против ројалиста, језуита и богаташа, критикујући грађански морал. Дјела: романи "Црвено и црно", "Пармски картузијански манастир", "Лисјен Левен", "Арманса", студије "Расин и Шекспир", "Живот Хајднов", "Историја сликарства у Италији", "Рим, Напуљ и Фиренца".
1804. - У ваљевској Подгорини Илију Бирчанина погубио дахија Фочић Мехмед-ага. Истог дана је убијен ваљевски кнез Алекса Ненадовић, такође један од најугледнијих Срба, чиме је почела сјеча кнезова на коју је народ одговорио Првим српским устанком.
1806. - Умро енглески државник Вилијам Пит - Млађи, који је 1783. постао најмлађи премијер у историји Велике Британије. У вријеме док је био на положају шефа владе до 1801. и од 1804. до 1806. водио је експанзивну колонијалну политику, а у Индији је учврстио британску власт, реформишући администрацију. Као заклети непријатељ Француске револуције био је главни организатор европских коалиција против револуционарне и наполеоновске Француске.
1832. - Рођен француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма и најзначајнијих сликара друге половине 19. вијека. Почео је под утицајем шпанског сликара Франсиска Гоје и француских реалиста. Сликао је махом у уљу и из тог опуса се издвајају портрети Емила Золе, Жоржа Клемансоа, Стефана Малармеа, Марсела Пруста. Био је сјајан колориста с нарочитим даром да дочара атмосферу, што је посебно уочљиво у сликама "Доручак на трави", "Бал у Фоли-Бержеру", "Балкон", "Олимпија".
1888. - Умро француски писац Ежен Мартин Лабиш, који је у комедијама и водвиљима духовито карикирао грађанско друштво Француске у 19. вијеку. Дјела: "Сламни шешир", "Пут господина Перишона".
1891. - Рођен италијански револуционар и теоретичар Антонио Грамши, оснивач Комунистичке партије Италије 1921. Уређивао је листове "Ил гридо дел пополо", "Аванти" и "Ордине нуово". Фашисти су га 1926. ухапсили и 1928. осудили на 20 година робије. Ослобођен је 1936, али је, измучен робијањем и болешћу, убрзо умро. Дјела: "Историјски материјализам и филозофија Бенедета Крочеа", "Интелектуалци и изградња културе", "Биљешке о Макијавелију, политици и модерној држави", "Књижевност и национални живот", "Прошлост и садашњост", "Писма из затвора".
1898. - Рођен руски филмски режисер Сергеј Михајлович Ејзенштејн, један од највећих теоретичара и стилиста свјетског филма, дао је основе филмској умјетности, према многим историчарима кинематографије и критичарима највећи режисер у историји филма. По професији је био архитекта и у почетку је цртао плакате, радио као сценограф и позоришни редитељ, уносећи новине на сцену, тежећи чистим реалистичким елементима у театру. На филму је почео као монтажер 1923. Творац је теорије о хоризонталној и вертикалној монтажи и теорије асинхронитета. Филмовима и теоријским поставкама дао је непроцјењив допринос обликовању филмског изражајног језика и извршио огроман утицај на развој филма. Дјела: филмови "Штрајк", "Оклопњача `Потемкин`", "Октобар", "Старо и ново", "Сентиментална романса" /снимљен у Француској/, "Да живи Мексико", "Александар Невски", "Иван Грозни", књиге "Филмско осјећање", "Филмски облик".
1916. - У Крфском каналу у Првом свјетском рату почело сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу". Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море. Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у "Плаву гробницу".
1928. - Рођена француска филмска глумица Жана Моро, која се прославила у филмовима француског "новог таласа" послије Другог свјетског рата. Филмови: "Лифт за губилиште", "Љубавници", "Опасне везе", "Модерато кантабиле", "Ноћ", "Жил и Џим", "Процес", "Ева", "Дневник једне собарице", "Вива Марија", "Фалстаф", "Катарина Велика". Према сопственом сценарију је режирала филм "Свјетло".
1931. - Умрла руска балерина Ана Павловна Павлова, највећа балетска умјетница класичног стила почетком 20. вијека. Каријеру је почела у Петрограду, играјући с чувеним Вацлавом Нижинским у "Руском балету" Сергеја Ђагиљева. Потом је основала сопствену групу, с којом је са огромним успјехом наступала широм свијета, посебно одушевљавајући публику игром у балетима "Лабудова смрт", "Лептири", "Шопенијана", "Лабудово језеро", "Жизела", "Рајмонда".
1937. - Прва група од тридесетак Југословена отишла у Шпанију да се бори против фашизма. У републиканској армији се борило 1.300 Југословена, од којих је погинуло 670.
1943. - Британска Осма армија у Другом свјетском рату потисла Нијемце и заузела Триполи у Либији.
1944. - Умро норвешки сликар Едвард Мунк, свјетски препознатљив по слици "Крик". Карактеристичан је по експресивним облицима обле упрошћене контуре, који спајају архаичан лик нордијске усамљености с модерним алегоричним изразом психичке патње.
1945. - Совјетске трупе, незадрживо надирући у Другом свјетском рату ка Берлину, избиле на ријеку Одру у Пољској.
1968. - Морнарица Сјеверне Кореје у територијалним водама заробила амерички брод "Пуебло" - пловећу шпијунску станицу с уређајима за прислушкивање и дешифровање.
1989. - Умро шпански сликар Салвадор Дали, ексцентрик високог стила, један од највећих сликара 20. вијека, који је уздрмао темеље сликарства. Прошао је кроз фазе футуризма, кубизма и апстрактног рационализма, да би се приклонио надреализму, увијек с цртежом изведеним до перфекције. Сликао је ирационалан и фантастичан свијет снова и халуцинација. Тридесетих година је насликао дјела која су изазвала шок /"Велики мастурбатор", "Горућа жирафа", "Предосјећај грађанског рата"/. Радио је и као костимограф и сценограф у филмовима земљака Луиса Буњуела "Андалузијски пас" и "Златно доба". Написао је аутобиографско дјело "Тајни живот Салвадора Далија".
1992. - Премијер Естоније Едгар Сависар поднио оставку због несташице хране и енергије у новој држави, отцијепљеној од СССР-а.
1998. - Бивши предсједник Јужне Африке Питер Виљем Бота изјавио у суду - у којем се појавио под оптужбом за опструкцију рада Комисије за испитивање истине о злоупотребама током ере апартхејда - да послије свега не постоји ништа због чега би требало да се извињава.
2000. - Више од милион људи демонстрирало у центру Мадрида против обнављања кампање насиља којој је прибјегла баскијска терористичка организација ЕТА.
2004. - Европска сонда "Марс експрес" детектовала воду у форми леда на јужном полу планете Марс.
2006. - У тешкој жељезничкој несрећи у мјесту Биоче, код Подгорице, погинула 44 путника, а повријеђено 258.
2012. - Француски Сенат усвојио закон, према којем је кривично дјело порицање геноцида које је Отоманско царство починило над Јерменима почетком 20. вијека. Tурски премијер Tаип Ердоган оштро протестовао због усвајања тога, како сматра, "дискриминаторског и расистичког" закона.
2015. - Умро Абдулах бин Абдулазиз ел Сауд, саудијски краљ сматран за реформатора, дозвољавао благе критике његове владе и сматрао да би женама требало бити дозвољено да раде. Краљ Саудијске Арабије од августа 2005, а земљу је водио од 1996. године након што је његов полубрат, краљ Фахд, доживио мождани удар.
2016. – Репрезентација Србије освојила трећу узастопну титулу Европског првенства у ватерполу. Финалну утакмицу Србија - Црна Гора посматрало више од 18.000 људи, што је рекорд у историји тог спорта.
2017. - Умро Гордон Фицџералд Кеј, британски позоришни и телевизијски глумац. Најпознатији по улози у серији "`Алло, `ало", гдје је глумио Ренеа Артоиса.
