Јуриј Гагарин рођен је 9. марта 1934. године у Клушину. Свијет ће га памтити као првог човјека који је отишао у космос - 12. априла 1961. године у свемирској летјелици Восток 1.

Његов лет је трајао један сат и 48 минута. Пошто је постојала велика вјероватноћа да мисија не успије и Гагарин погине, састављена су три саопштења за штампу: један у случају успјеха и два у случају неуспјеха. Контролори на Земљи су тек након 25 минута установили да је Гагарин достигао стабилну орбиту, преноси „National Geographic”.

Видео: Роскосмос ТВ

Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летjелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летjелицом, а шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1, за случај да се деси нешто непредвиђено.

Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8.000 километара од предвиђеног мjеста за слетање, а горjеле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано.

Након паљења ракета за повратак, Востоков модул с опремом је неочекивано свежњем жица остао привезан за капсулу за повратак. Двије половине летјелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни послије 10 минута. Летјелица се нагло окретала прије него што су жице изгорјеле и модул се намјестио у погодну висину за улазак.

Гагарин је искочио падобраном на висини од седам километара и без проблема се спустио на земљу.

Како су правила Међународне аеронаутичке федерације захтијевале да се пилот мора спустити са својом летјелицом, Совјетски Савез је инсистирао да је Гагарин слетио Востоком и Међународна аеронаутичка федерација је признала лет. Неколико година касније је откривено да је Гагарин искочио из Востока.