Творац дизел-мотора Рудолф Дизел желио је да створи учинковитији мотор за индустрију и саобраћај, згрожен губитком од чак 90 одсто уложеног енергетског потенцијала.

Та предност и основна примјена, која је дизел-моторе популаризовала у најразличитијим типовима индустријске примјене била је темељ његовог развоја од самог почетка.

Дизел мотор ефективно и јесте замијенио радне парне машине у низу индустријских апликација, а примјена у путничким аутомобилима је била револуционарно откриће, иако се данас одређени људи боре против њега. Највише у Европи.

Један од најреволуционарнијих технолошких проналазака икада, мотор с унутарашњим сагорјевањем и компресионим паљењем (без свјећице), значајно је унаприједио индустрију, превозна средства, војну технику.

Развој није текао глатко, требало је усавршити поступак убризгавања горива, рад мотора изложен високим притисцима и температурама. Након више од пет година испитивања и усавршавања концепцију свог 4-тактног мотора с унутрашњим сагорјевањем, по принципу компресионог паљења, направио је радну верзију.

Мотор је у првом такту усисавао ваздух којег је у другом компресовао на 250 бара те се тиме загревао на 700 до 900 степени Целзијуса.

Тако се гориво, пумпом високог притиска, покретном радилицом, сведено на 600 бара, распршено убризгавао у комору за сагорјевање само палило.

Због тога се у њемачкој терминологији дизел-мотор назива Selbstzünder (самопаљивач), јер се гориво убризгано при крају другог такта пали само, без свјећице.