На данашњи дан прије пуних 106 година у Војној болници у Ваљеву јуначком смрћу окончан је живот велике Надежде Петровић.

Упркос упозорењима љекара и сазнању да је заражена смртоносним пјегавим тифусом који је тада харао Србијом, Надежда Петровић је одбила да напусти рањене српске ратнике и цивиле којима је, као добровољна болничарка, пружала неопходну негу.

Тако је окончан живот велике сликарке и хероине Првог свјетског рата.

Преносимо и једну вијест објављену у тадашњој штампи:

- У недељу је, послије кратког боловања, умрла Надежда Петровићева, наставница Више женске школе, која је као добровољна болничарка радила у Првој резервној болници у Ваљеву. Покојница је са великим пожртвовањем обављала болничарску дужност за вријеме сва три рата на бојном пољу у пољским болницама и дивизијским заводиштима. У бугарском рату прележала је трбушни тифус у Скопљу. Као академска сликарка узела је живог учешћа у југословенском покрету и приређивању југословенских изложаба и конгреса у Београду, Софији и Загребу. Она је била одушевљена Српкиња и једна од оснивачица Кола Српских Сестара. Слава јој!

Надежда Петровић је преминула 3. априла 1915. године.