Српски академик и пјесник Матија Бећковић рођен је на данашњи дан 1939. године у Сенти.
Основну школу завршио је у селу Веље Дубоко, Гимназију у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву.
Школске 1959/60. године уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду на групи југословенска и општа књижевност.
У шестом разреду ваљевске гимназије освојио је прво мјесто на Литерарном конкурсу, а прву пјесму "Прелудиум" штампао је као гимназијалац 1957. године у "Младој култури".
Прву књигу, посвећену својој животној љубави Вери Павладољској, која и носи наслов са њеним именом објавио је 1962. године. Поема је доживјела изузетан успјех, а сљедеће 1963. примљен је у Удружење књижевника Србије у Београду.
Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на бројним сценама.
Препознатљиви дио Бећковићевог пјесничког дјела је и поема "Кад дођеш у било који град", као и књига "Косово - најскупља српска реч".
За своје пјесништво Бећковић је, између осталих, добио награде: "Милан Ракић", Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, "Стефан Митров Љубиша", Велику Базјашку повељу, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду за књижевност, Жичку хрисовуљу, те награду "Драинац", "Десанка Максимовић", "Душко Труфуновић"...
За поему "Ћераћемо се још" добио је награде "Типар", "Златни бестселер", "Јован Дучић" и "Лаза Костић".
За дописног члана САНУ изабран је 1983. године, а за редовног 1991. године. Приступна академска бесједа "Богојављење" прочитана је на свечаном скупу 12. маја 1992.
