На листи поново занимања која привреди не требају

22.03.2024. 18:14
0
ИЗВОР: glassrpske.com

Потребе тржишта рада и план уписа у средње школе за наредну школску годину у знатној мјери се мимоилазе, баш као и годинама уназад, што нимало не изненађује привреднике који тврде да се о реформи образовања само гласно прича, а конкретни резултати упорно изостају.

Посљедица тога је да огроман број ђака након стицања дипломе мора да се преквалификује уколико жели да ради.

Према плану уписа у средње школе у школској 2024/25. години, који је објављен на сајту Министарства просвјете и културе РС, предвиђено је да се у први разред упише 10.143 ђака, што је за 34 мање у односу на текућу школску годину.

Анализом планова уписа за ову и наредну школску годину видљиво је да већина школа неће направити револуционарне промјене на јесен, него ће уписати готово једнак број ђака и махом за иста занимања. Они који су ипак били приморани на корекције, углавном су то урадили због техничких разлога.

Тако, на примјер, свршени основци у граду на Врбасу ове године, за разлику од раније, неће имати прилику да се школују за тесара, армирача-бетонирца и фасадера јер су та занимања избачена са списка у Грађевинској школи, у чије клупе би у септембру требало да сједне око 90 ђака мање у односу на број ученика који су се ове школске године уписали први разред.

- Били смо принуђени да избацимо нека одјељења и занимања јер смо ограничени простором. Немамо свој објекат, а овај који користимо, осим што је привремено рјешење, нема потребан број учионица. Свјесни смо да су занимања која смо избацили потребна тржишту рада, али просто немамо простора. Морали смо смањити и број одјељења грађевинских техничара, па ћемо уписати једно умјесто два, што је раније био случај - рекао је за "Глас" директор Грађевинске школе у Бањалуци Љубан Бајић.

Технички проблеми

Он је додао да преговарају са надлежним институцијама о питању те проблематике, али да се рјешење не назире.

- Да бисмо премостили идућу школску годину, требају нам три додатне учионице које Градска управа тражи, али засада ништа - навео је Бајић.

Мање ђака у идућој школској години планира да упише и Техничка школа у Градишци, а и они су одлучили да избаце занимања алатничара и оператера за обраду бризгањем.

- На захтјев привреде и тржишта рада лани смо уписали те смјерове, али нису потребе толике да их образујемо и ове године. Ми фактички сваке године уписујемо различита занимања унутар струка које образујемо јер уписну политику заиста креирамо према потребама фирми у нашем граду с којима редовно сарађујемо како би дјеца која се образују имала посао када заврше. Не уписујемо ђаке за занимања само да би професори имали норму - истакао је директор ове образовне установе у Градишци Владо Томић додајући да су се за упис мањег броја ђака одлучили јер је мање свршених основаца.

Угоститељско-трговинско туристичка школа (УТТШ) у Бањалуци планира да упише 186 ђака у прве разреде, што је за 22 ученика мање у односу на текућу школску годину, а за занимања посластичара и трговачких техничара неће ни расписивати конкурс.

- Избацили смо занимање трговачки техничар јер у посљедњих шест година уписујемо до десетак ђака, а према плану уписа одјељење треба да има 24 ученика. Због лошег интересовања нећемо уписивати ту струку. Међутим, велика је потражња за куварима, то је дефицитарно занимање, и њих планирамо уписати два одјељења. То диктира тржиште рада и тиме смо се водили - рекао је директор УТТШ Борис Спасојевић наводећи да имају више него добру сарадњу са привредом.

Овакви планови уписа, тврде послодавци, никако им не иду у прилог. Предсједник Уније послодаваца РС Саша Тривић каже за "Глас" да тренутно нема трговачког ланца којем не мањка стручних радника, наводећи да је проблематика мимоилажења школа и привреде двојака.

- Основни проблем образовања је што школе постоје због професора, а не због ђака.

Да би била сачувана радна мјеста наставника, ђаци се школују за занимања која им никада неће требати. Данас у фирмама имамо 90 одсто радника који обављају послове за које се нису школовали. Ово што се ради је злочин према младима јер их школујемо за нешто за шта знамо да сигурно неће радити и да ће се морати преквалификовати. Република Српска ради по структури школа и занимања која су остала из доба Југославије, потпуно неприлагођена времену у којем живимо - тврди Тривић.

Реформа пријеко потребна

Подсјећа да је пословна заједница давно затражила анализу стања у средњим школама, али да за то нема слуха у ресорном министарству и Влади РС која, тврди Тривић, нема снаге да се ухвати у коштац са овим проблемом.

- Потребно је направити нову мрежу средњих школа, да се ради регионализација у смислу кадрова и да се по мањим мјестима што чешће мијењају занимања за која се дјеца образују. У Костајници, на примјер, већ двије деценије се школују физиотерапеути, а шта ће тако мала општина с тим кадром.

Занимања као што је, рецимо, возач моторних возила треба потпуно укинути јер та дјеца кад заврше школу не могу одмах радити јер, осим што немају положен возачки испит, не могу ни бити професионални возачи док не наврше 21 годину живота. Не треба возач, као некад, поправљати возило па да мора ићи у школу. Возач се може бити и уз курс - наводи Тривић додајући и да је школовање

ђака за еколошког техничара у Технолошкој школи у Бањалуци сулудо јер се, како тврди, никада нико није запослио у тој бранши, нито то занимање треба тржишту рада.

Према његовим ријечима, озбиљан проблем представља и васпитање дјеце.

- Трговаца треба, а дјеца неће да се за то школују јер то занимање виде као безвезно. Забрињавајући је и огроман дисбаланс између трогодишњих и четворогодишњих занимања јер се на занате махом уписују ученици који уопште неће да уче. Упишу се за трогодишња занимања само да не би остали на основној школи.

Иако плаћамо праксу, тренутно имамо само једног ученика јер други просто неће да уче и раде - нагласио је Тривић који је и власник предузећа "Крајина клас" и ланца пекара "Мања".

Замјеник предсједника и члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС "Хорека" Горан Куртиновић каже да је друштво упознато са овом проблематиком, али да нико ништа не предузима.

- Сви у привреди су незадовољни уписном политиком средњих школа. Одавно се прича о реформи, али се, нажалост, ништа не ради. Постало је узалуд више и говорити. Реформа школства нам је пријеко потребна, а спорадичне промјене које имамо су само пресипање из шупљег у празно. Преписују се исти програми сваке године - категоричан је Куртиновић.

Он је истакао да је смијешно да се у Бањалуци, која има на стотине угоститељских објеката, уписује једно одјељење конобара од 22 ђака.

- Када се лани покренула прича да се у законска рјешења уврсти да образованог конобара треба да имају само хотели и ресторани јер их на тржишту рада нема, школе су се гласно побуниле. Свако од нас жели радника који зна посао, а не да их ми обучавамо, али шта да радимо кад их нема и кад их школе не образују - пита се Куртиновић.

Мањак кадра

Владо Томић каже да се техничке школе суочавају са недостатком наставног кадра из области машинске и електро струке јер за инжењерима влада велика потражња у привреди, гдје су им обезбијеђена боље плаћена радна мјеста.

- Тај проблем ће у будућности бити још израженији. Ми имамо електроинжењера који већ четврту годину долази из Бањалуке, а пензионер је. И то није проблем само наше школе већ и других.

Скоро нам је долазила дјевојка која се досељава у Градишку да се распита за посао. Ради за неку ИТ компанију и има плату 4.000 КМ, гдје смо увидјели да је разлика у заради већа него дупло. И Технички факултети имају исти проблем - казао је Томић.

Позитиван примјер

Горан Куртиновић каже да је свијетао примјер сарадње школе и привредика то што Пољопривредна школа у Бањалуци у идућој школској години планира да упише комбиновано одјељење агротехничара и агротуристичких техничара, занимања за које се озбиљно залагало Удружење "Хорека".

- За пројекат од "поља до стола" који спроводимо, то занимање не да нам је потребно, него практично отвара пут за реализацију свега онога што се у том програму налази. Кроз то занимање школоваће се будући самостални привредник који ће се бавити сеоским туризмом. У плану је да наредних мјесеци медијски испромовишемо то занимање и надам се да ће бити заинтересоване дјеце - рекао је Куртиновић.

Анита Јанковић Речевић

Коментари 0
Повезане вијести
Божовић: Кроз пословне зоне, у Источну Илиџу доведени привредни субјекти Божовић: Кроз пословне зоне, у Источну Илиџу доведени привредни субјекти
Више од 22 одсто Нијемаца не може да приушти седмодневни одмор Више од 22 одсто Нијемаца не може да приушти седмодневни одмор
Сточарство гурнуто на ивицу провалије Сточарство гурнуто на ивицу провалије
Најчитаније
  • Источна Илиџа: Радник фирме проневјерио већу количину новца
    14h 33m
    0
  • Пале: Узео мотоцикл, није доставио резану грађу у замјену
    14h 40m
    3
  • Власник фирме из Новог Сада довео запослене у родно Невесиње
    11h 22m
    0
  • Студенти са Електротехничког факултета показали су да знају добро и са лоптом
    6h 0m
    0
  • Кандидат за градоначелника убијен на предизборном скупу!
    6h 32m
    0