У БиХ 54,8 одсто послодаваца планира нова запошљавања у текућој години, што је на нивоу и претходних, а од овог броја највише потреба за запошљавањем је исказано у грађевинском сектору 61,6 одсто, индустријској дјелатности 59,67 одсто, услугама 56 одсто, те 48,2 одсто у трговини, објавила је Агенција за рад и запошљавање БиХ.

Према истраживању које је спроведено у посљедњем кварталу прошле године, 10 најтраженијих занимања су продавач-трговац 8,6 одсто, конобар 5,4 одсто, возач камиона 5,2 одсто, помоћни радник у производњи 4,3 одсто, радник за једноставне послове 3,9 одсто, кувар три одсто, шнајдер 2,8 одсто, зидар 2,6 одсто, тесар 2,3 одсто и складиштар два одсто.

Према квалификационој структури, 66,4 одсто исказаних потреба је за квалификованим и висококвалификованим радницима, 17,3 одсто за раднике са средњом стручном спремом, 7,3 одсто за високу стручну спрему, 5,4 одсто за неквалификоване раднике, а 2,7 одсто за полуквалификоване и раднике са нижом стручном спремом.

Од укупног броја анкетираних 17 одсто њих је изјавило да имају потребу за организовањем додатних обука за раднике, а на првом мјесту су обуке за конкретно радно мјесто, и то 82,2 одсто, те информатичке обуке 13,1 одсто.

Када је ријеч о конкретним занимањима за које су потребне обуке, наведено је више од тридесет различитих занимања што говори да послодавци нису задовољни нивоом знања и вјештина којим радници располажу, наводе из Агенције.

За ову годину 59,1 одсто послодаваца планирало је повећање плата, док је 20,9 одсто одговорило да то не планира.

Истовремено 3,1 одсто послодаваца очекује да ће у 2025. години имати вишак радника, што је на нивоу претходних година.

"Без обзира на потребу за радницима која је исказана кроз читаво истраживање, на тржишту рада у БиХ стереотипови и дискриминација још имају велику улогу. То је посебно изражено према тешко запошљивим групама на тржишту рада", показало је ово истраживање.

Свега три одсто послодаваца изјавило да су спремни запослити мигранте /83,5 одсто нису спремни/, а свега 8,7 одсто њих спремни су запослити Роме /77,8 одсто то не желе/.

Према показатељима, ове двије групе су најугроженије на тржишту рада, док је негативан однос и према штићеницима домова за незбринуту дјецу /свега 11,4 одсто послодаваца би их запослило/, жртвама насиља 11,8 одсто, инвалидима 12,1 одсто.

У нешто бољем положају су демобилисани борци, жене из руралних подручја, старији од 50 година и неквалификовани радници код којих се постотци оних који би их запослили крећу између 22 и 28,6 одсто.

Условно речено, у најбољем положају од угрожених група на тржишту рада су млади без радног искуства са процентом од 65,9 одсто послодаваца који их желе запослити.

Истраживање је спроведено у посљедњем кварталу 2024. године, на узорку од 2.600 компанија које запошљавају укупно 14,7 одсто свих запослених у БиХ.