На путевима Републике Српске у шест мјесеци ове године је страдало 45 особа, док их је 244 теже повријеђено.

Статистике показују да су се догодиле 6.934 саобраћајне незгоде, а како наводе из Министарства унутрашњих послова Републике Српске, од укупног броја саобраћајних незгода, њих 640 су изазвали пијани возачи.

- Број саобраћајних незгода у првих пола године већи је за 17 одсто у односу на исти период лани, док је број погинулих мањи за 10, а теже повријеђених за 21,8 одсто - наводе из МУП-а Републике Српске.

Том приликом је лакше повреде задобило 1.440 особа, што је повећање за 7,2 одсто.

Најчешћи узроци саобраћајних незгода

- У 15,7 одсто случајева удес је изазвало недовољно одстојање возила. Слиједе помјерања возила улијево или удесно са 14 одсто, те неприлагођена и непрописна брзина кретања возила у 12 одсто случајева - прецизирају из МУП-а.

Додају да су 598 удеса изазвали возачи који имају до двије године возачког стажа, али да су саобраћајне незгоде често проузроковале особе без положеног возачког испита, и то у 178 случајева, док је шест возача било под дејством дрога или лијекова.

- Највећи број саобраћајних незгода догодио се у улицама у насељу, и то 41,3 одсто, те на магистралном путу, у 31 одсто случајева - наводе из МУП-а.

Посљедице блаже, али алкохол остаје велики проблем

Милија Радовић, руководилац Одсјека за координацију, планирање и статистике у Агенцији за безбједност саобраћаја, наводи да, иако је повећан број незгода, ипак је битно истаћи да су посљедице саобраћајних незгода блаже у односу на исти период лани.

- Број смртно страдалих смањен је са 55 (2025. године) на 45 (2026. године), што је смањење за око 18 одсто, а смањен је и број тешко повријеђених за око 21,8 одсто - каже Радовић за "Независне новине".

Коментаришући најчешће узроке удеса, Радовић појашњава да се повећао број саобраћајних незгода при мањим брзинама кретања (градске средине).

- Све то указује на недовољну саобраћајну културу, у смислу да возачи не држе безбједно уздужно одстојање у односу на возило испред себе, што за посљедицу има удар отпозади, због недовољног времена и простора за избјегавање удара у возило које кочи из различитих разлога - каже Радовић.

Такође, како каже, возачи често мијењају саобраћајне траке без претходно укљученог показивача правца и слично.

- Но, алкохол и даље остаје велики проблем - додаје он.

Пооштрене казне за бахату вожњу

Напомиње да је за мјесец дана, откад су на снази измјене ЗоБС БиХ, везане за бахату (обијесну) вожњу, за тај прекршај у Републици Српској кажњено 268 возача.

- То значи да је 268 возача склоњено са пута за сљедећих шест мјесеци, платили су високу казну, а пријети им и да остану без возила ако у наредне двије године понове прекршај - рекао је Радовић.

Наглашава да без одговарајућих казни и свеобухватнијих превентивних кампања није могуће утицати на понашање возача.

- Све док казна за вожњу под утицајем алкохола до 0,8 г/кг буде 50 КМ (25 КМ ако платите у року од осам дана), велики број возача ће одлучивати да ли ће да сједне за волан, иако је прије тога конзумирао алкохол. За похвалу је, свакако, и повећање казни за коришћење мобилног телефона, али је проблем што је овај прекршај врло тешко евидентирати - закључује он.