Свјетска здравствена организација (СЗО) позвала је на глобалну трансформацију заштите за ментално здравље приликом објаве највећег извјештаја о стању менталног здравља у свијету од почетка вијека, које показује да су депресија и анксиозност порасле за 25 посто само у првој години пандемије вируса корона.

Готово милијарда људи или готово свака осма особа у свијету живјела је 2019. године, прије почетка пандемије, с проблемима менталног здравља, а особе с тешким менталним болестима умиру 10 до 20 година раније од остатка популације, упозорава се у извјештају, пише Хина, преноси Индекс.

„Извјештај упозорава на велику патњу широм свијета"

СЗО упозорава да улагање у ментално здравље није порасло у годинама пандемије, па је само два посто националног буџета посвећено менталном здрављу, односно мање од један посто цјелокупне међународне помоћи.

Марк Ван Омерен из одјељења за ментално здравље у СЗО рекао је да овај извјештај упозорава на велику патњу широм свијета. Истиче се да је стање још теже за људе који живе у зонама сукоба, гдје се процјењује да свака пета особа пати од неког проблема менталног здравља.

Млади, жене и особе које већ имају неку тегобу менталног здравља најтеже су погођени ковидом и ограничењима које су владе наметале. Извјештај такође упозорава на велика одступања између земаља кад је ријеч о приступу менталном здрављу, пише даље АФП.

Најзначајнији узроци депресије су сексуално злостављање и малтретирање у дјетињству

Више од 70 посто особа које пате од психозе прима терапију у земљама високог дохотка, али само 12 посто у земљама ниског дохотка. Извјештај позива да се стане на крај стигматизацији менталних болести те напомиње да и данас 20 земаља у свијету криминализује покушај самоубиства.

Неки од најзначајнијих узрока депресије су сексуално злостављање и малтретирање у дјетињству, наводи се у извјештају те се позива на рјешавање оба проблема помоћу друштвене бриге, подршке породицама у невољи и програма социјалне и емоционалне едукације у школама. Друштвене и економске неједнакости, рат, климатска криза и здравствене пријетње попут пандемије наводе се као фактори ризика за менталне болести.

- Свако од нас има дотицај с неким ко има проблем с менталним здрављем. Добро ментално здравље значи и добро физичко здравље и овај нови извјештај даје увјерљив аргумент за промјену - рекао је генерални директор СЗО-а Тедрос Адханом Гебрејесус.

- Улагање у ментално здравље је улагање у бољи живот и будућност за све - истакнуо је Гебрејесус.