Тушевљаци, Лубуре, Шакоте, Пушаре, Пукете, Мркаје, Лемези, Крављаче, Марковићи, Кубуре, Фуртуле, Његе, Дивчићи, Цинцари, Ђокићи, Таушани, Јанковићи, Шкрбе, Јевтовићи, Самарџије, Крешталице, Катићи, Кусмуци, Клачари, Чечари, Милидрази, Шућури, Мрде, Васковићи…само су нека од презимена која су се провлачила кроз стару штампу. О некима смо већ писали, о некима ћемо писати.
Возач искочио из аутобуса-повријеђена оба путника
У августу 1930. десила се аутобуска несрећа на линији Сарајево-Калиновик. Несрећа се догодила код Доброг Поља, а повријеђени су Јанко Косјерина и Митар Сладоје. Наиме, кад је испред аутобуса излетило војно возило, и возач и власник аутобуса Хамовић су панично искочили, док су се једина двојица путника сурвала у јаругу дубоку 12 метара.
Фуртула и Суботић продавали лажне дукате
Штампа је у октобру 1938. писала о “сарајевским дукатарима“. Наиме, Тихомир Фуртула и Милорад Суботић су лаковјернима продавали лажне дукате као право злато. Након што су ухваћени, Фуртула је осуђен на три, а Суботић на двије године затвора.
Новчани прилози са сијела у Кобиљдолу
У Источнику из фебруара 1903. можемо наћи записник са сједнице главног одбора “Просвјете“. У њему се, између осталог, наводи и списак добротвора који су давали прилоге за школовање српске дјеце у Бечу, Грацу, Прагу, Сарајеву, Мостару…Оно што је задивљујуће јесте свијест о потреби школовања и помагања наше дјеце. Као добротвори се наводе људи из свих друштвених сталежа, а неријетко су била организована и сијела на којима се дружило, али и сакупљала новчана помоћ.
Једно од таквих сијела организовано је у јануару 1903. године у Кобиљдолу (данашњи Касиндо) у кући Драга Памучине. Забиљежено је да су новац приложили: Манојло Бошковић, Владимир Павић, Лазар Милић, Стана Матић, Фрањо Радошевић, Марко Јелача, Перо Јанковић Пеха, Симо Бојовић, Раде Шкрба, Симо Шкрба, Саво Краљевић, Проко Заклан, Перо Миливојин, Манојло Радаковић, Остоја Влашки, Манојло Нишић, Раде Вукобрад, Дане Крпан, Манојло Корунаш и Марко Елез.
Укупно се скупило 34 круне и 80 потура.
Бранећи мужа, сјекиром на браћу Брезо
Правда из 1933. пише о необичном случају у селу Шаиновићи. Браћа Благоје и Неђо Брезо отишли су да сјеку шуму Стојана Милошевића мислећи да је државна. Стојанова жена Божана, по свему судећи, била је глава породице па је послала несретног Стојана у шуму да заустави Брезе. Умјесто да их отјера, Стојан је упао у проблем па је почео да запомаже. Божана је убрзо дотрчала у помоћ са сјекиром у руци и том приликом нанијела теже повреде Благоју и Неђу. Браћа Брезо су завршили у болници, а Божана у притвору.
Врачара преварила Минића
Да су врачаре и гатаре увијек имале подложно тло за преваре показује случај из маја 1937. године. Драгиша Минић, са станом у Добровољачкој 9, био је жртва једне такве преваре. Њему је у пријеподневним часовима пред кућу дошла жена да пита за улицу Текију и након што су је упутили она је кренула са представом. Тврдећи да позната гатара, понудила му је “да га спасе од несреће за пет динара“. Лаковјерни Минић јој је донио свјеже јаје, пешкир и стодинарке са којима је требало “подмитити виле“. Након тога је затражила три златника које је ставила испод шоља, као и додатних 50 динара “да купи ствари које ће умилостивити виле”. Након што се врачара није вратила, Драгиша и његова жена су схватили да су преварени за укупно 500 динара.
Аутор: Александар Костовић
