Тушевљаци, Лубуре, Шакоте, Пушаре, Пукете, Мркаје, Лемези, Крављаче, Марковићи, Кубуре, Фуртуле, Његе, Дивчићи, Цинцари, Ђокићи, Таушани, Јанковићи, Шкрбе, Јевтовићи, Самарџије, Крешталице, Катићи, Кусмуци, Клачари, Чечари, Милидрази, Шућури, Мрде, Васковићи…само су нека од презимена која су се провлачила кроз стару штампу. О некима смо већ писали, о некима ћемо писати.

Кусмук због Загорке разбијао главе

“Југославенски лист” у децембру 1928. године доноси причу о инциденту који је изазвао љубоморни Паљанин. Загорка Остојић је важила за једну од најљепших дјевојака на Палама, па су је “писменији становници који су чули за којекакве Мис” називали “Мис Пале”. Са друге стране Данило Кусмук је важио за најјачег момка на Палама и њих двоје су се “потајно и криомице” састајали. Међутим, Загорка је почела да се виђа и са младим жељезничаром из Сарајева. Бранко Ковачевић, жељезничар-заводник, није могао ни да замисли да би могао имати проблема због тога. Након састанка са својом “Загом”, како ју је називао, свратио је у бифе код Милоша Спахића да попије шприцер док чека воз за Сарајево. Ту га је кроз затворен прозор, каменом у главу погодио љубоморни Данило. “Другог дана жандармерија је пронашла овог необичног осветника, Данила Кусмука и спровела га у Сарајево државном одвјетнику, док је тешко рањени Бранко превезен у болницу.”

За избијено око-4 мјесеца затвора

“Босанска пошта” у септембру 1929. пише о пресуди сељаку из околине Илијаша. Митар Марковић је у близини фабрике “Butazzoni & Venturini” имао њиву преко које су радници утабали пречицу до главног пута. “Он је у прољеће њиву посијао и путем политичке власти упозорио свакога да њива засијана и да је пролаз забрањен.” Поставио је и коље и плот, али плот је стално рушен, а преко њиве се прелазило. Једно вече Марковић се одлучио да чува стражу и ухвати штеточину. Око поноћи је наишао његов комшија и добар пријатељ Ђуро Крављача. Марковић га није препознао, Крављача се није зауставио, полетио је камен…Кад је Марковић препознао Крављачу, помогао му је да оде кући. Након што је Крављача пребачен у болницу, оперисан је и остао је без десног ока. Суд је Марковића осудио на 4 мјесеца најстроже затворске казне.

Паљанска забава 1930.

У новембру 1930. на Палама је организована забава у част “12 година ослобођења Чехословачке” (?!?). Организатор је било паљанско Соколско друштво, а старјешина друштва Ристо Додер говорио је о “Чешкој револуцији и улози соколства”. Забава је била организована у “Дому жртава за ослобођење” (претеча данашњег Културног центра), а изведен је и Нушићев “Обичан човјек”. Дио програма су биле и томбола, “шаљива пошта” и игранка до зоре.

Опис гуслара Лубуре

Писали смо већ о такмичењу гуслара из 1925. о којем је извјештавао славни Милош Црњански. Овај пут доносимо опис гуслара Лубуре из београдске штампе 1925. године: “Лазар Лубура из Бутмира пева о царици Милици. Има страшну главурду и страшне руке као да је од горе одваљен. Сав се погнуо над гусле, око му све више сева, око врата има беле чипке, огрлицу као шпански гранди. Пева песму како царица моли да јој оставе бар једног брата. Та песма је тако фина и јасна. Цео тај човек страховито мускулозан, у чипкама, дивна је слика нежности и жеље за радошћу.”

Туча Клачара и Чечара око дјевојке

Другог дана Васкрса 1928. сарајевска чаршија је била пуна народа који се веселио. Играло се коло и орила се пјесма. Међу окупљеним је било и припитих па је дошло и до туче. Ради лијепе дјевојке, потукли су се Марко Чечар и Андрија Клачар. Клачар је ударио штапом у главу Чечара, па су дан завршили један у болници, а други у затвору.

Клачари у засједи сачекали Ериће

Да “јунаку” из претходне приче ово није био усамљен случај, потврђују нам чланци из наредних година. Наиме, браћа Андрија, Лука и Милинко Клачар били су озлоглашене кавгаџије из Булога. Велика Госпојина била је празник која је у Сарајеву окупљала велики број Срба из Сарајева и околине. Она из 1929. године остала је упамћена по масовним тучама гдје је полиција морала да интервенише и коњицом. Ухапшено је око 20 преступника, а јаке полицијске снаге су осигуравале уже језгро града како не би дошло до наставка обрачуна почетог “у колу”. Међутим, на излазу из града, “код трећег тунела” браћу Милована и Саву Ерића засули су камењем браћа Клачари. Док је Милован успио побјећи, Саво је остао тешко повријеђен и онесвијешћен. Након што је пребачен санитетским возилом у болницу, дао је изјаву да су га напали браћа Клачар са којима је у свађи “ради неке љепотице”. Његове повреде су биле опасне по живот, а браћу Клачар је ухапсила коњица у потјери.

Кад Шућур однесе револвер на поправку

Београдско “Време” у свом издању из маја 1940. године, доноси причу о револверу који је донешен на поправку, али је очигледно радио. Спасоје Шућур, “55-годишњи сељак” однио је код пушкара у Кочићевој бр. 8 револвер на поправку. У моменту кад је пушкар пожелио да испита оружје, револвер је опалио и ранио Спасоја у руку.

Аутор: Александар Костовић