Насиље над српским језиком и народом

10.06.2024. 12:20
7
ИЗВОР: katera.news

Породица нам ствара осећање да смо заједно у свему и кад одемо из својих кућа, куда нас живот води. Породица је наша "мала Црква". Њених светиња и обичаја ко се држи, тај не може залутати у овом отуђеном, испражњеном, посувраћеном свету.

 Патријарх Павле

Посљедња Евровизија у жижу интересовања јавности поставила је нову сензацију – небинарност – па су се и српски медији повели за тим појмом и кренули у истраживање појаве. То је аутоматски повукло и појам родно осјетљивог језика, па да кренемо одатле.

У Републици Србији је 2021. усвојен Закон о родној равноправности, чијим усвајањем је престао да важи Закон о равноправности полова, а који налаже употребу родно осјетљивог језика. Самим тим јасно је да се појмови рода и пола почињу разликовати, макар правно, иако Речнику српскога језика (Матица српска) одредница род препознаје одредницу пол као синоним.

Отпочела је разговор за портал „Катера“ Светлана Панић, виши асистент на Катедри за србистику Филозофског факултета у Палама.

Панић смо питали да нам размотри различите проблеме и ризике које носи употреба родно осјетљивог језика, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у поменутом закону.

- У јулу 2021. одине Одбор за стандардизацију српског језика и Матица српска одржали су скуп најистакнутијих стручњака не само из различитих области српског језика, него и стручњака хуманистичких наука. Након скупа издато је Саопштење, струка је апсолутно против и саме одреднице родно осјетљиви језик, против Закона и против онога што се иза Закона крије. Не бих имала ништа додати што Саопштењем није обухваћено – навела је она.

Из разговора са њом постаје јасно да се ових дана Закон почиње примјењивати.

- Као илустрацију најблаже речено исхитрености доношења оваквог закона навешћемо примјер да сада у школским књижицама и дипломама ученица, дјевојчица ученика, треба да стоји нпр. одлична, а за дјечаке ученике одличан, иако је педагошка пракса инсистира на томе да се не оцјењује ученик, његова личност, него УСПЈЕХ ученика, односно ријеч је о синтагми одличан успјех из које се због редунданције изоставља лексема успјех и остаје само конгруентни придјев. Ово је само један од небројених примјера који показује сву несувислост доношења оваквог закона – појашњава она.

Наша саговорница истиче једну важну чињеницу – усвајање закона о појави чији је процес тек започео мора нужно изродити много више штете него користи.

- Оно чему бих много више пажње посветила је општа појава за коју није потребно никакво посебно стручно знање да би се закључило шта се у ствари „иза брда ваља“ – довољна је само пристојна доза здравог разума, што је очигледно све оскудније у културама, тј. култури из које се намећу сви ти нови, нашем народу и култури непознати трендови – додала је она.

Настављајући разговор, Панић наводи да оно што је код нас одјекнуло као ново и сензација у ономе што се данас назива западна културна сфера већ је у поодмаклој фази и подводи се под појам воук (woke) идеологија.

Појашњавајући овај појам, додаје да је сама воук идеологија поодмакла фаза идеологије која је изњедрила нама најпознатији феминизам, који, ако је у 19. вијеку и кренуо из реалне потребе постизања социјалне равнотеже улога мушкарца и жене, у нама савременом тренутку досегао је изузетно презрелу тачку у којој је створен дубок јаз између мушкараца и жена и створен је снажан антагонизам између полова.

- То доводи до апсурдних ситуација у којима се у друштву за обављање одређених послова или дужности предност даје ознаци пола, дакле полној категорије кандидата над стручношћу у области у којој се тражи кандидат. Феминистички „постулати“ у воук идеологији пренијети су на све категорије – расу, националност, вјерско опредјељење, политичке преференције, а онда је почело уситњавање све до личних особина сваке појединачно личности, па сад у ономе што називамо западна културна сфера имамо ситуацију у којој је категорија рода потпуно одвојена од категорије пола, а та нова категорија рода подразумијева да свака индивидуа има право да се изјашњава/идентификује како хоће, што значи да је неограничен број могућности за изјашњење и друштво је обавезно да испоштује сваку од њих – истиче Панић.

Звучи исувише уопштено, па да опримјерим, наставља наша саговорница – у држави Јута у САД имали сте ситуацију у којој се одређени број ученика основне школе изјашњава као мачке, пси и слично, називају их заједничким именом „крзнени“ и њима је омогућено да долазе у школу обучени као животиња са којом се идентификују и да се тако понашају. И све би некако и прошло да „крзнени“ нису почели да уједају и гребу другу дјецу, па су дјеца основне школе била принуђена да протестују?!

Она подсјећа да је ријеч о само једном примјеру апсурда каквих је несагледив број и свакодневно су доступним на свим друштвеним мрежама, нарочито на тиктоку.

И колико је онда стручности потребно да схватимо да смо Закон о родној равноправности преузели из култура и идеологија код којих је овај процес у напреднијој фази у односу на нашу, а врло једноставно се може испитати сва апсурдност саме идеологије?

- Сматрам да Закон кроз одредницу родна у свом називу управо отвара врата за све те „нове родове“ који ће нагрнути, и као што се види – почело је са „небинарним“ родом. Како ће се то даље односити на језик? Оно што се нпр. сада сматра увредљивим и законом кажњивим у појединим државама у Америци, у Канади свакако, али већ и у Европи јесте погрешна употреба замјеница за особе које се тако изјашњавају. Свако појединачно има право да за себе „изабере“ замјенице, а комплетна друштвена заједница обавезна је да се тога придржава – рекла је она.

Говорећи о феномену небинарности, Панић наводи да такве особе најчешће за себе бирају замјенице they, them, што би у српском преводу одговарало замјеници за треће лице множине, те да ћемо бити у проблему јер та наша замјеница опет разликује облике за сва три граматичка рода.

Одабиром замјенице they, them та дебата није окончана јер има оних којима је то недовољно, па се дошло до измишљања замјеница попут zer и ver, па чак и дотле да се именице проглашавају замјеницама попут fairy (вила), daisy (бијела рада) и сл. – појашњава наша саговрница.

Према њеним ријечима, као и обично кад је ријеч о процесу кувања жабе, сад је углавном смијешно и незамисливо да ћемо у својој земљи дочекати такве појаве.

Међутим, наша саговорница лично мисли да би се уставним одредбама и законским актима требало већ радити на спречавању могућности да се у нашу земљу и наш народ „пресаде“ овакве појаве, те да би други фронт борбе подразумијевао стално истицање традиционалних вриједности наше културе.

- Кључне тачке су наравно породица и школе и, ако све ово не схватимо озбиљно, мислим да смо највише декаду удаљени од тренутка кад ће нам се одузимати дјеца јер не поштујемо њихово родно изјашњење, а онда ће им у здравственим институцијама давати ко зна какве блокаторе за пубертет, нашим дјевојчицама радиће иреверзибилне обостране мастектомије (неповратно одстрањење обију дојки) јер су се са својих нпр. 12 година изјасниле да су дјечаци, и ко зна какве све у овом тренутку незамисливе ужасе можемо очекивати. С овим у вези скрећем пажњу и на недавне јавне расправе о Нацрту закона о заштити против насиља у породици и насиља над женам, због којих је Нацрт срећом повучен, али је само питање времена кад ће нам опет нешто слично покушати бити подваљено у процесу усаглашавања наших са законима Европске уније – истакла је она.

За крај разговора Панић је истакла још један феномен савременог живота – у посљедњих пет година толико се агенди гура и намеће друштвима да људски мозак ни приближно не може да испрати нити одвије процес до краја да би знао какав став да заузме према одређеној појави.

- Ми као друштво можемо успорити те процесе макар на начин да законске регулативе не доносимо преко ноћи, посебно не на начин да их негдје спаковане усвајамо и не прочитавши их јер је то кисело грожђе од којег ће нашој дјеци не трнити него испадати зуби – закључила је она.

Коментари 7
  • Generic placeholder image
    Брко 11.06.2024. 11:45
    Има тако жаба што се скувају брже од осталих, па онда (иако скуване) крекећу са тањира и послужавника како им је лијепо, и како су све оне жабе што неће да се кувају, глупе и да коче пут жабљег свијета у бољу будућност и просперитет.
  • Generic placeholder image
    Заворањ 11.06.2024. 11:38
    Чудно је колико школован море бити манит.
    На све што се можемо пожалити а и пофалити (мање је тога) су Вучић који ведри и облачи, Србима прича једно а странцима испуњава захтјеве.
    Други је Додик, који има мању одговорност, али се и он често губи у потреби да се додвори већој скупини гласача.
  • Generic placeholder image
    Ime: 11.06.2024. 09:31
    Kme kme ceo svet protiv Srba bre 😢😢😢žestoko vas pucaju kompleksi
  • Generic placeholder image
    Nataša 11.06.2024. 08:38
    Konačno da se da prostor pravim temama. Svaka čast! Nema dileme ko je zakon prepisao sa zapada i glasao za njegovo usvajanje. Isti oni koji su nebitnu osobu, koja ne zna sastaviti jednu smislenu rečenicu, promovisali u premijera Srbije, pa na svim važnim događajima sjedi do patrijarha! Ima li veće sramote za srpski narod?
  • Generic placeholder image
    @Vuk 10.06.2024. 14:29
    Bravo za komentar
  • Generic placeholder image
    Iskreno422 10.06.2024. 13:55
    Svaka čast na interviju vašoj sagovornici i hrabrosti da iznese činjenično stanje na pravi način stručno i objektivno. Nažalost sve više se guraju kod nas loše stvari koje olako primamo. Zamislite prije 15-20 godina lgbt teme nisu prolazile kod nas, al sad redovno parade, promocija istih, imali smo premijerku koja je lgbt, sad je na čelu NS Srbije. Ovo što nam se sad potura za 10 godina prihvatićemo kao normalno, tp je taj princip kuvanje žabe.
  • Generic placeholder image
    Vuk 10.06.2024. 12:55
    Vrlo sterilno.. ko je tacno odgovoran? Vidim, struka pere ruke.. kao da je dovoljno reci: "struka se ne slaze"!?
    Ko je donio zakon, imenom, prezimenom i strankom? Ko je glasao za usvajanje istog? Da znamo, da biramo pametnije sljedeci put..
Повезане вијести
Својатање језика: Све написано на српском Универзитет Црне Горе приписаће својој баштини Својатање језика: Све написано на српском Универзитет Црне Горе приписаће својој баштини
Родно сензитивни језик и даље није прихваћен међу грађанима Родно сензитивни језик и даље није прихваћен међу грађанима
Дејан Таушан други, Ивона Каурин трећа на Регионалном такмичењу из српског језика Дејан Таушан други, Ивона Каурин трећа на Регионалном такмичењу из српског језика
Најчитаније
  • ''Вукови" са Пала купили аутомобил Драги Рупару
    18h 41m
    4
  • Традиционално дружење Илиџанаца (ФОТО)
    18h 31m
    2
  • Хеликоптер активан на терену, избачено 25 тона воде, отежани услови за гашање ватре
    18h 46m
    0
  • Заштитите своје љубимце од топлотног удара
    22h 44m
    5
  • Након првог уписног рока остало 27 слободних мјеста на буџету на Машинском факултету
    23h 46m
    2