Замисао о животном вијеку од неколико стотина година некада се сматрала само фантазијом милијардера, међутим научници верују да су на корак од креирања пилуле која би људски животни вијек могла да продужи на 200 па и више година.

Напредак у медицини у протеклих стотину година довео је до тога да људи у развијеним, богатим земљама имају очекивани животни вијек од 80 година, што је готово двоструко више од просечног очекиваног животног века на прелазу из 19. у 20. вијек, преноси портал Ријека данас.

Квалитетнија прехрана, чиста вода, бољи хигијенски услови и велики напредак у медицини кључни су фактори за продужење живота људи. Најстарија позната особа – Францускиња Џени Калмент, која је продавала платна Винсенту Ван Гогу као дјевојчица на крају 19. вијека, доживјела је доб од 122 године и умрла 1997. Постоје неке дебате око тога могу ли људи природно живјети много дуже од те доби и зато се све наде полажу у науку која би требало да омогући да људски очекивани животни вијек буде доста дужи од оног што је данас могуће.

Др Ендрју Стил, британски компутацијски биолог и аутор нове књиге о дуговечности, изјавио је за Дејли мејл да не постоји биолошки разлог због којег људи не би могли доживјети 200 година. Он вјерује да ће доћи до револуционарног открића у облику лијека који ће уклонити такозване зомби станице у тијелу, за које се сматра да су један од главних криваца за пропадање ткива и органа с годинама. Таблете које избацују те станице из људског тијела већ се примјењују у испитивањима на људима и могле би бити доступне на тржишту већ кроз десетак година, сматра др. Стил који је увјерен да би неко ко сада чита овај текст, уз помоћ лијека, могао доживјети 150 година.

Друго подручје интереса научника који се баве овом проблематиком је истраживање ДНК рептила и других хладнокрвних животиња.

Стручњаци с универзитета у Мичигену започели су истраживање разних типова дуговјечних рептила и амфибија, укључујући крокодиле, саламандере и корњаче који живе до 120 година. Надају се да ће открити дијелове ДНК на које би се могло дјеловати код људи, преноси Спутњик.